Golom rukom držati mač
što čistom dušom prigli ljubav
krvare u tami jadi polu bogova
sazdani od bede i olujnih lomova
Srce još ne blista od iskonskog zraka
što se s jutrom rodi i umire pre mraka
već od bljeska strasnog zelenoga oka
s dušicom njenom setom duboka
Od praha zemaljskog i udahnutog života
ostalo je samo rebro u aleji bola
u mislima se burna odvija golgota
iz kutije teče krv k’o iz četinara smola
Bolovi su teški ni suze je ne zatvore
svakim padom kazuju neke nove pokore
da zatresu zemlju i izvuku mač da
sačekaju poslednji umirijući glas
