Polako,
Ne okreći se prema mraku tek tako
Ispred tebe je rajski vrt
Ti grešni čoveče,
I ne,
Nije ti zabranjen ulaz,
Ali ti odbijaš svaku pomoć
Da se očistiš i pokaješ svoje grehe,
Pogledaj tu tvoju dušu,
Tako je zaprljana i trula
Ni sam u njoj ne osećaš mirise,
Zar ne vidiš da svet miriše na limun i cimet,
Zar ne vidiš svo ovo drveće, travu i radost,
I ti to odbijaš,
A gde bi ti mogao da ideš, Božiji čoveče?
Na neko drugo mesto
Pogledaj ko te ovamo čeka,
Sve ono za čim si vapio celoga života
Zar ne čuješ pesmu kojom te zove?
Zar ne osećaš kosu koja te miluje?
Idi Božiji čoveče!
Idi gde te je volja!
Lutaj i trči za nečim što ti ne pripada
Idi Božiji čoveče!
Ti znaš da su ti ova vrata,
Još ne tako dugo otvorena
