Razapeta između tvojih dodira i čekanja,
Postajem sena i pepeo feniksa.
Ne znam kada ću se opet roditi
Nit kada će me svetlost opet milovati.
Postajem tiha poput šume
Nakon zavijanja čopora vukova
I nestajem;nestajem kao odraz mesečine
U moru,tačno tren pred zoru.
A ti postaješ poput vatre,
Čežnja,koja postaje pepeo.
Ako me i opet istinski dodireneš
Ti ostaćeš samo čekanje.
