Pre dve godine je otišao trbuhom za kruhom nakon završenog mastera i bezbroj neuspelih pokušaja da pronađe posao koji odgovara njegovoj želji za znanjem i finansijskim potrebama. Sreću je našao u Rusiji, zemlji pogođenoj ratom. Nesrećom te države se nećemo baviti sada osim tom činjenicom da je država koja je u ratnom stanju nekome sigurna luka. Njegova devojka je otišla sa njim i time je jedna druga država dvema porodicama nanela duševni bol koji se ne može nadoknaditi. Ta druga država je naša Srbija. Pitate li se koliko je majki i očeva, braće, sestara i prijatelja pretrpelo duševni bol? Koliko je slomljenih srca u Srbiji trenutno? A koliko je slomljenih srca napustilo granice države Srbije? Statistikom se kasnije možete baviti dok pijete kafu sa roditeljima, prijateljima i svojim voljenima, čak i ako to činite online. ,,Google meet” je idealno mesto porodičnog okupljanja u poslednjoj deceniji u Srbiji. Zapravo, statistikom se morate baviti.
Međutim, bitna razlika koja se javlja prilikom ćaskanja iz nekog prelepog zelenog parka ili tokom boravka na obali Severnog mora jeste da tu kafu koju ćete skuvati-kuvate je samo za sebe, te domaće kolače koje pravite nedeljom – pravite ih samo za sebe, taj zagrljaj koji želite osetićete samo jednom godišnje, a neko ni toliko. Zajednički činioci ovde su slomljeno srce i država Srbija.
Čuje se povremeno sa kolegama koji i dalje žive, i piju kafu nedeljom sa voljenima, u državi Srbiji ali potajno razmišljaju o odlasku. Neki se plaše sindroma slomljenog srca, neki su na pragu procedure, neki od njih uče strane jezike da bi bili u prednosti ukoliko “prelome” da odu ili ukoliko se situacija u Srbiji pogorša. Zajednički činilac ovde je nova normalnost.
Pojam nova normalnost se javlja kada se pojedinac navikava na situacije koje po svim moralnim, etičkim, pravnim i socijalnim standardima savremenog društva nisu normalne. Pitaće ih šta ima novo i kako su, a kada vam osoba koja živi u inostranstvu postavi ta pitanja, vi se na trenutak izdižete iznad nove normalnosti i objektivno opisujete okolnosti u kojima živite. Kako biste Vi opisali okolnosti u kojima živimo?
Moj odgovor je bio:,,Situacija je neizvesna, u svim delovima Srbije se dešavaju neredi i protesti, jedni se bore za golu egzistenciju dok drugi ne izlaze iz svojih ljuštura. Cene svega su više nego onomad kada si ti otišao, a plate su ostale iste.” Šok i saznanje da sam se navikla na novu normalnost. Prepričavam njegovo iskustvo i zadovoljstvo mami uz kafu, na koju sam pričekala samo desetak minuta jer živimo u istom selu u državi Srbiji. Ali ono što najviše zaokuplja našu pažnju jeste to što smo naviknute na novu normalnost. Pištaljke, sirene, transparenti – pauza za posao; pozivi na protest, svakodnevno verbalno i fizičko nasilje – pauza za kafu; traktori, zahtevi – pauza za spavanje; sukob mišljenja, ogorčenost – pauza za promišljanje; blokade, žučna rasprava – pauza za kuvanje; tuga, bes, suze – pauza za smeh. Mi živimo novu normalnost punim plućima a u pauzama svoje živote.
Najlošije žive oni sa slomljenim srcima u novoj normalnosti, malo bolje žive oni čiji mikrosvetovi još uvek nisu urušeni ali niko od nas ne živi svoj pun potencijal. Dok se borimo za golu egzistenciju i smišljamo nove načine samoodrživosti, naši životi nas strpljivo čekaju ili ne? Kako vi živite ovih dana?
