Semafori plešu
na vetru
uz sopstveni lajtšou.
Nebo žmuri,
navuklo je oblake preko glave,
pravi se da spava.
Siluete se voze
izvršavajući algoritme,
ulice im pridržavaju stvarnost.
Sobni fotoni
sa prozora zgrada
teži su od tv melodrama.
Dan pritiska
kao puna bešika,
iako je već isprazan.
Frejm po frejm,
unapred zaboravljeni klip
prolazi pred očima.
