Jednoličan ritam muke.
Prazan trg,
sem tebe.
Sa nogama u fontani
držiš glavu na kolenima.
Presamićen,
misliš da si sam na svetu.
Unaokolo
magične kugle sa slikama
prošlosti i budućnosti
skaču kao loptice-skočice.
Bez sadašnjosti,
život je period između
ujutru čistih
i uveče prašnjavih cipela.
Knjige koje si pročitao
odleću na jug.
Sa njima nestaje
i melodija iz snova.
Večita zima ne donosi
hladnoću i mraz,
već stazu po kojoj ćeš
voziti sanke do kraja.
Škripavi zvuci sreće.
Koraci najavljuju društvo
u centru grada.
S nekim ćeš konačno
da podeliš zalogaj bola.