„GORIVO“
I danas si tu. Iako si stotinama kilometara daleko od mene, i dalje te osećam kroz miris benzina. Možda si ti moje gorivo, moj kerozin, sa kojim letim do neba. Međutim, šta kad se rezervoar isprazni? Da li se oglasi kopilot koji proglasi uzbunu i hitnu evakuaciju ili svi mirno sede na svojim mestima, kao da je sve uobičajeno?
Šta god da je – neka traje. Neka traje, jer to je ono što me čini živim, što mi daje snagu. Svaka nova planina ili tunel koji prođem me podseća na to što nisam tu da te utešim, ako ti se nešto desi. Jer, kad si ti dobro ja ti ne trebam. Čemu takav odnos? Dokle ću trpeti to? Kaži mi da sam preloš za tebe. Kaži mi da ne zaslužujem tvoju besmrtnu lepotu, tvoj najlepši osmeh i tvoj topao pogled. Sve pre tebe – kliše, sve posle tebe – bivše.
„MEDALJE“
Treba mi samo jedna zlatna laž, jedna srebrna noć i jedne bronzane usne. To može da zameni svako odličje sveta. Ljubav je slepa. A možda si i ti. Ko bi normalan okrenuo leđa svemu što ja nudim? Ja, koji sam spreman da ti dam sve kad mi otvoriš srce. Koliko je samo vremena prošlo. Toliko bespomoćnih nedelja kroje jedno tužno leto, leto u kom si ti imala glavnu ulogu a ja sam bio samo statista. Nema veze, ti se ponašaj kao da ništa nije bilo, kao da ti nisam rekao sve ono, kao da se nikada nismo sreli, kao da ti i ja nikad nismo bili „mi“.
