Stefan Ceci Stošić – Astigmatizam (Socijalno-refleksivna poezija)

Prizori su mi nejasni i mutni,

ali i dalje jasno mogu da vidim.

Primećujem da su svi tmurni

i ovim rožnjačama krivim.

Zraci se u više tačaka prenose,

ali nikako da se fokusiraju na tu jednu.

Površnost i alavost živote odnose,

te oplakujem hominidnu sudbinu bednu.

Cilindri me ti u odnosu

na druge sputavaju,

ali svet oko sebe bolje

od njih sagledavam.

Ni njima, ni svetu

ne dam da mi vidike sužavaju!

Oči na astigmatizam

i anomalije ostale navikavam.

Ne vidi zlo!

Ne čuj zlo!

Ne govori o zlu!

Dotakli smo dno,

ponizno celivamo tlo,

ravnopravni smo krmelju.

© Stefan Ceci Stošić, 2026

(“Astigmatizam” je socijalno-refleksivna pesma koja koristi fizički nedostatak vida kao snažnu metaforu za unutrašnju bistroću uma i kritiku savremenog društva. Kroz motiv zamagljenog pogleda, cilindara i prelamanja zraka. Pesma uspešno spaja intimnu borbu protagoniste sa oštrom osudom konformizma).