5. poglavlje
vozili su nas hibridni avioni sa očima alhemičara koji je presudio poeziji ustao i rekao
ovako dalje ne ide ovako dalje ne sme
ako se predamo posadimo bele zastave na temena i
hodamo tako goli to nije pobeda predstave to nije pobeda pozorišta dramske umetnosti to nije pobeda društvenog sistema koji se bori za nešto bolje za neko sutra to nije aristotel koji je ustao da vrati krunu
to nije poezija to su zahtevi sredine koja ne zna gde će šta će sa kim će to nije rasprava kakvu bi vodili ne znam dostojevski i…ali hajde ostavimo stare klasike što bi rekao arto dajmo novima prostora i vremena uostalom isto će pokazati sve hajde dajte onda nove klasike dajte da vidimo šta je simbol današnjice šta će predstavljati ovaj vek šta će biti sinonim za moje ime tvoje ime imena naše dece naših potomaka da vidimo šta je to danas poezija
današnji klasici to je danas poezija kako ista ima i previše uticaja ne smeta što danas svi pišu što je hiperprodukcija u jeku ne smeta što smo zanemarili što smo sebe lišili jezika zarad potreba sveta
ali stavimo zapetu na sve
šta ako ima dalje
šta ako ima bolje
šta ako je prava skrivena negde iza daleko iza veštačke inteligencije praznog naklapanja dečijih dnevnika šta ako je prava negde između zapravo redova
rešenje problematike bilo bi čitanje savremene poezije između redova
rešenje dakle konačno bi bilo pisanje metapoezije
vozili su nas hibridni avioni sa očima alhemičara koji je presudio poeziji
stavio sam glavu na panj i čekao
nešto da se dogodi
u mislima sam već osakatio sebe
oprostio se sa svima oprostio svima sebi oprostio
tako da bih proveo ovo malo večnosti što imam
u nekom edenu i kunem se ne bih uzeo jabuku
i dok sam tako čekao i čekao
oči su mi poprimile boju krvi mislim da je gotovo
da moj dželat ne gubi vreme
ali od njega ni dlaka
glava mi je uzalud na panju kada sam već davno
sam sebi presudio
mogu da čekam ali
šta da čekam
zato ustajem sa sve svojom glavom
koja je cela
vraćam se na noge
učim da hodam
da pričam da besedim da pevam
i shvatam
shvatam da je jedini ubica jezika
reč koja se prećuti.
