6. poglavlje
ALSO SPRACH MEIN VATER
porodična kuća, praznik
glas koji nije dramski karakter
dete koje se rasanilo i nije više dete
otac
dete
majka koja se vratila
*napomene
sve što će se saznati o prostoru i vremenu, daće lik koji postoji da bi se saznalo – glas koji nije dramski karakter
sve što se neće saznati o prostoru i vremenu drame daće lik koji postoji da se ne bi saznalo – glas koji nije dramski karakter.
govor spomenutog lika jeste ujednačen i prirodan i neće se dodatno određivati niti opisivati.
I
glas koji nije dramski karakter:
porodična kuća izgleda kao svaka druga porodična kuća. gomila dece. odrasli koji vode brigu o gomili dece. vika. dreka. pa mir. tišina. ponovo vika. ponovo dreka. malo mira. malo tišine. i tako iznova. kao u svakoj drugoj porodičnoj kući. jedna bitna razlika. mir i tišina ne znače zapravo mir i tišinu. tako se samo imenuju. jer je lakše. prihvatljivije. mir i tišina ovde su samo odsustvo govora. mir i tišina nisu mirna i tiha mesta. vika u glavama. dreka u glavama. u glavama odzvanja. nikako nije pauza ili odmor.
i dok tako zapravo nema ni mira ni tišine u pozadini se čuje neko. glas postaje jasniji i bliži. glas postaje jasniji i bliži od me…ponavljam glas postaje jasniji i b…glas postaje ja…
otac:
ja
pauza
sam
pauza
tiho i upitno
otac?
nastavlja sa manjim prekidima
i ja kao…
postojim…
sa sve porodicom…
u porodičnoj kući…
i ja kao
govorim
ali ćutim
pričam
ali zapravo
ne pričam
nego
ćutim
i još kao
imam ulogu
da budem
otac?
i stojim kao
na sceni
i kao gledam
obraćam se
nekome
i kao moje obraćanje
ima određeni smisao
neko ko ga je pisao…
postoji neko ko ga je pisao?
blaga pauza
priseća se
i ja kao
otac?
ja sam kao otac.
i ja kao moram da kažem nešto
uradim nešto
moram da uradim nešto
što će biti u skladu sa ulogom oca.
što će ličiti na nešto što bi uradio otac.
ja
moram
nema pauze
upitno i nesigurno
dete?
nastavlja
gde si?
dosta sa
spavanjem?
probudi se?
budno si.
dete?
ko ti je majka.
ispravlja se
gde ti je majka.
ne znaš.
kako ja da znam. samo što sam otvorio oči. i ja sam kao otac. i treba da znam i ko ti je majka i gde ti je majka i da li si budno i zašto si budno i koje je doba dana i koje je doba noći.
jurne ka prozoru
vrati se na mesto
i koje je doba dana
pogleda na sat
doba dana
u redu
osvrće se oko sebe
ti si dete
i ja sam otac
gde ti je majka
dete?
moje dete
gde ti je majka
nema pauze
pojavljuje se dete
plače
dete:
ja sam dete
i ja plačem
jer sam dete
malo sam i ne pričam
jer samo plačem
zašto plačem
monotono
i ti si mi otac
i gde mi je majka
i ja sam dete
i ja sa ocem tražim majku
gde je
i ja ne mogu da je nađem
jer sam malo
ne znam gde je
majka
zato plačem
kada bih znalo da govorim
ja bih reklo
da ne znam gde je majka
nije gore
oče
nije
gore
ne spava
majka ne spava
ja sam se probudilo i plačem jer ne znam gde je majka a ja hoću
gladno sam
nahrani me
daj mi da jedem vodu da pijem
gladno sam i žedno
i hladno mi je
majka nije gore a ti si otac
i ja zato plačem
jer si otac a ništa ne razumeš
a ja malo pričam i zato što malo pričam ne mogu da ti kažem šta treba da radiš ne mogu da ti kažem da me nahraniš da mi daš vodu da pijem da me obučeš jer ja sam dete malo dete i ja ne znam da pričam mnogo i zato plačem
ima pauze
dete nastavlja da plače
otac:
ti
plačeš
šta treba da radim
šta da uradim
da prestaneš da plačeš
gde ti je majka
zašto ne čuje da plačeš
šta ja da ti radim
plači
ispravlja se
dobro ne ne nemoj da plačeš
čekaj
dobro
ja
doneću ti igračku
i ti nećeš više da plačeš
donosi mu igračku
ti si je bacilo
ti ne želiš igračku
šta može dete da želi
gde ti je majka
šta ja da radim
sada
kad ne znam
nikada nisam bio otac
sada sam otac i ne znam šta da radim
samo govorim i govorim
uzme dete u ruke
da
uspavaću te
mora da ti se spava
ima pauze
evo
zaspalo je i
klima glavom
ne plače više
ne plače
dobro
dobro je kada spava i kada ne plače
stavlja dete na dvosed
dete spava
sebi
a gde je ta majka
zašto majka nije čula da dete plače
zašto majka nije tu kada dete plače
zašto sam ja morao
zašto kada sam
ispravlja se
ja sam otac
i ja moram da
ima pauze
upitno
otac?
glas koji nije dramski karakter: otac je izgubljen u vlastitim ulogama kojih je bilo na pretek pre nego što je postao samo otac. otac ne želi da bude samo otac. hoće više. i tako nesnađen u novoj ulozi. i tako nesiguran. govori i govori jer govorom tera vlastite demone. govori ali njegov govor je u neskladu sa onim što misli. što treba da kaže.
napolju je dan i napolju je sunce. sunce otkriva. sunce će da otkrije rasvetli.
II
glas koji nije dramski karakter:
reflektori koji oponašaju sunce ulaze kroz prozor u porodičnu kuću. porodična kuća je sada osvetljena. prividna tišina je bila narušena i svetlošću i dečijim plačem. prividan mir je bio narušen i svetlošću i dečijim plačem. i sada nema ni privida ni mira ni tišine. ostao je reflektor koji rasvetljava prostor. ostalo je sunce koje otkriva. ponovo se čuje neko. da li je dete. da li je otac. da li je konačno majka. da li je konačno maj…
dete koje se rasanilo i više nije dete:
kada sam bila mala malecka
priseća se
on nikada nije bio tu
nije znao kako nije znao šta
nije znao kako treba
nije znao da treba da bude tu nije znao
da bude on
pretvarao se o da vrlo dobro je znao da se pretvara
u tišinu u mir u senku
i tako sam mislila da su tišina i mir i senka samo privid buka je u glavi buka je van glave
svuda je buka samo je on nem
ćuti
samo on ćuti
uvek je ćutao
nije znao šta da kaže
a ja sam plakala i plakala i plakala
on nije ćutao
zapravo nije
govorio je
ujednačenim tonom bez zastajkivanja
govorio je o meni kako ću jednom biti velika i neću smeti da plačem tako velika drugi će da mi se smeju i onda bih ja ponovo plakala jer mi se drugi smeju a to nikako ne sme čovek pre svega mora da ima dostojanstvo ako ga nema nije čovek a ja sam ga i slušala i slušala i plakala što nisam velika i što još nemam dostojanstvo nego moram da plačem da bi me čuo
obraća se ocu koji je stupio na scenu ali je on ne primećuje
čuješ li morala sam da plačem da bi me čuo da bi znao da sam tu a nje nije bilo i dalje je nije bilo i kada sam se probudila ponovo probudila nje i dalje nije bilo ali ti si ponovo bio tu i dalje jesi tu i ponovo me ne čuješ
čuješ li
ponovo me ne čuješ iako sam velika a nje ponovo nema i ja sada šta da radim nego da
nego da
pokušam
mala pauza
da vratim
sa težinom
dostojanstvo
odlučno
baš kako si govorio.
ima pauze
nastavlja
a ona
po ceo dan je umela da spava
po ceo dan je umela da ne izlazi iz sobe
retko sam je viđala budnu
retko sam je viđala
i onda
jednom
niko nije znao gde je ni ti ni ja
niko
i onda su došli
da došli su
i rekli su nam kako je nema više neko ju je video ali sada više niko ne može da je vidi i to je bilo to
morao si da naučiš da živiš sa i sa tim i sa mnom koja sam stalno plakala razumem zašto si govorio nisi prestajao da govoriš tako si terao vlastite demone bolje oni da odu nego ti
hvala ti što nisi otišao napustio me iako ni reč moju nisi razumeo a ja
a ja morala sam nešto da znam osim da plačem
i to jutro
uspavao si me
da ne vidim da ne čujem da mi ne ostane urezano
hvala ti
glas koji nije dramski karakter:
dete koje se rasanilo i više nije dete korača van scene. otac seda na dvosed pored deteta i budi ga.
otac:
dete
moje dete
ja sam
ja jesam tvoj otac
i sada idemo
tražimo
majku
sigurno si gladno
žedno
mora da jesi
jer ti si malo
ne znaš da govoriš još
zato plačeš
a ja moram da se pobrinem za to da te ugrejem da ti ne bude hladno u ovoj kući je hladnjikavo i sve je nekako previše tiho i mirno tako da čujem vlastiti glas kako odzvanja i odzvanja kao da sam u nečijoj glavi imam utisak da sam samo misaoni tok nekoga ko nije siguran ni u šta ali dobro ostavimo sada to ti si
sigurno ti je i hladno nije toplo ovde zar ne
dete:
klima glavom
otac:
zagrli ga
evo sada će sve biti bolje
sada će sve da prođe
zapamti iako boli proći će jer uvek prođe
sve je prolazno
dete koje se rasanilo i više nije dete:
i tako si rekao
kako si mogao to da kažeš
ti znaš
dobro
mogao si jer nisi znao šta drugo
ali
ima pauze
meni nije bilo samo to dovoljno
došlo sam jer
mame nije bilo tu
nikako nisam moglo da je nađem
nigde je nije bilo
kako je nigde nije bilo ona to nije nikako nije smela da uradi da me napusti ostavi me samu kako je to moglo da se dogodi tek što ste me dobili i ti nisi bio siguran u ulozi oca stalno si se preispitivao i ja sada pokušavam da razumem tvoje postupke vraćam se unazad i zato sve odzvanja i odzvanjaće dok ti ne oprostim dok ne oprostim njoj dok ne oprostim sebi što nisam bila budna što sam je pustila da ode
ne nisam gladna i ne nisam žedna i ne nije mi hladno nego nema mame tata nema mame
ali ti nisi znao nisi znao nisi znao
otac:
za sebe
ja
gubim se
u ulozi
koja mi je nametnuta
i sada
ne znam ko sam
otac dobro jesam otac
prihvatam to jer moram
ovo je moje dete ali majka gde mu je majka
idem da je potražim možda uspem možda mi ona objasni sve
odlazi
dete:
progovara ali glas se gubi
ta
odlazi za njim
ta…
III
glas koji nije dramski karakter: i tako je otac otišao da je nađe. i tako je dete otišlo za njim da je nađe. i tako je traže zajedno. i na sceni vlada pritajena buka. pritajeni haos. oluja nikada ne dolazi sama. nikada nije nastala sama od sebe. naznake. gde su one bile. mora da se nije videlo od previše sunca. ume ono da zaslepi pa ti posle gledaj. nećeš videti ali oluja se sprema. oduvek se spremala. spremna došla. tako i otišla. i tako su je pred oluju tražili i tražili. u pozadini se čuje huk vetra kako je prozor otvoren. i sunce više ne ulazi kroz prozor. jer se oluja sprema. na sceni vlada mir tišina i mrak. pritajeno rasulo.
dete koje se rasanilo i više nije dete stoji na sceni u mraku. ne vidi se ali se čuje njegova pesma. ono peva. priziva kišu oblake. da spere krivicu laž pretvaranje privid. i bolje će rasvetliti porodičnu kuću od samog sunca. i bolje će doneti svetlo u ovoj porodičnoj kući bez izlaza.
dete koje se rasanilo i više nije dete:
nije čuo
nije čuo jer nije ni slušao
to su bile moje prve reči
ta-ta
tata
umeo je da govori i govori bez prestanka
da me utiša da utiša mir tišinu da utiša vlastite misli koje prete da se uruše u sebe
ta-ta
tata gde si
nemoj i ti da odeš
i tako sam išla za tobom
i tako sam te našla kako je tražiš i
tražili smo je zajedno
porodična kuća
naša porodična kuća
nema je i dalje je nema
a mi smo zarobljeni ovde
vrtimo se u krug i ne znamo kako da izađemo
oluja
oluja
napolju je oluja
ta-ta čuješ li oluju
čuo si je
naravno da si je čuo
i tako smo je tražili dok je oluja besnela napolju i tako
nismo je našli
ta-ta
tata odustani nije ovde čuješ li me želim da si barem ti tu pored mene za mene zarad mene želim da me neko primeti ne zato što sam malo i meni treba neko kako me ne čuješ
a on nije čuo stvarno nije
nije čuo od vlastitog glasa
dete:
ta-ta
tata
vraća se na pozornicu. juri ka prozoru da posmatra oluju.
možda je tamo
mora da je tamo
ovde je nema
mama je oluja
mama-oluja ne zna da je mi tražimo
ma-ma
mama
ta-ta
tata
ne zna da je tražimo mora da si se sakrila mama mora da jesi neću više da se igram neću žmurke mama nikada nisam volelo žmurke nemoj da se kriješ više prestani mama
neću igračku
neću igru
neću da spavam dok nje nema hoću da bude tu i da se zajedno smejemo kada me golica da ne prestanemo da se smejemo tati koji traži moju igračku a ja sam je sakrila jer ne volim da se igram a on to ne zna ne nikako ne zna ja volim kada smo svi zajedno i kada se niko ne igra mama izađi neću da se igram više
neću više
plače
nema pauze
čuje se glas oca iz pozadine
otac:
dete
moje dete
ponovo plačeš
glas postaje bliži i otac prilazi prozoru
hladno je jako je hladno i ti ponovo plačeš
zatvoriću prozor ulazi oluja i nema majke
ti moraš da spavaš
tebi se sigurno spava
lezi zatvoriću prozor i biće toplo
evo ovako
uzima dete u naručje i nosi ga van pozornice
plač postaje tiši sve dok ne se više ne čuje
dete koje se rasanilo i više nije dete:
viče kroz prozor
neću više da se igram mama vrati se
ima pauze
vratila si se
gde si bila
zašto nisi bila ovde kako to da sada jesi
majka koja se vratila:
za sebe
nikada moje mesto nije bilo ovde
morala sam da se tražim negde da se nađem nisam pripadala tu ti moraš da znaš da sam se sada vratila zbog tebe zbog njega ne zato što volim ovu kuću ne zato što mi je prijatno u njoj ne nikako nije tesno je prilično ne mogu da dišem ovde nikada nisam mogla i kada si odrastala ja sam te gledala kroz oluju buku nisam čula jer nisam slušala
ne nisam čula tvoje prve reči nisam bila tu zašto nisam bila tu morala sam da budem
dete koje se rasanilo i više nije dete:
tu si
sada si tu i sve će biti kao ranije kada si bila tu
vratila si se
tata mama se vratila
gde si
tata
t-a-t-a
otac se pojavljuje i ugleda majku
otac:
ti si dakle majka
i ja sam dakle otac
i eno naše dete spava
dođi
gde si bila
mi smo te tražili
dođi
dete koje se rasanilo i nije više dete:
ponavlja očeve reči
dođi
zvao si je da dođe i ona je došla
tako je prosto moglo da bude
da si je pre pozvao pre bi došla ali nisi se setio da je tako vratiš samo jedno dođi i tu je a ja sam se uspavala od plakanja
jedno dođi je moglo sve da promeni
ali ti si govorio i govorio sve reči si izgovorio ali suštinu nisi rekao da je voliš da mene voliš da nas želiš kraj sebe kao da nisi znao želiš li
možda i nisi
otac:
mi smo te tražili
ti si oluja
ne može čovek da te uhvati
samo juriš ideš negde ne znaš ni ti gde
ljut sam
idi sada jer sam ljut
idi i nemoj više da se vraćaš jer šta ću sada kada si ovde
i ja sam kao odjednom otac i ti si kao majka
ja ne znam kako zašto
ali idi sada jer ne znam
idi jer sa tobom ne znam ko sam
idi jer ja nisam otac neko me je naglo dovukao u ovu ulogu
ti si
idi jer sam ljut
ne nemoj da ideš
otići ću ja
zatvara prozor
mrak
IV
glas koji nije dramski karakter:
i tako je otišao
nema pauze
dete koje se rasanilo i nije više dete:
i tako je otišao
nema pauze
dete:
i tako je otišao
nema pauze
majka koja se vratila:
i tako je otišao
nema pauze
otac:
i tako sam otišao
nema pauze
glas koji nije dramski karakter:
i tako je govorio
nema pauze
dete koje se rasanilo i nije više dete:
i tako je govorio moj otac
nema pauze
dete:
ta-ta je govorio iako je govorio on je otišao a rekao je da neće da je ona ta koja je otišla
dete koje se rasanilo i nije više dete:
nije rekao da neće
govorio je o prolaznosti
kako sve
na kraju
prođe
i tako je i on prošao
oluja ga donela
oluja ga i odnela
majka:
morala sam da znam
nije mogao da podnese
stalno me preispitivao
stalno se preispitivao
morala sam da znam da će otići
jede me krivica pojela me krivica
otac:
i tako sam otišao
glas mu odzvanja dok nesigurno izlazi sa pozornice
i tako sam otišao
svi zajedno
i tako je otišao
recital deteta koje se rasanilo i nije više dete:
monotono
evo već par dana osećam kako ne mogu da dišem i nikako da prođe
i dalje monotono
kao da se samo vrtim u krug poput kakvog ludog deteta oko svoje senke
glas blago podrhtava ali ostaje monoton
govorio je o prolaznosti i nije hteo da ućuti iako sam ga molila preklinjala
podrhtava i ponavlja
molila preklinjala
nastavlja monotono
nije hteo pa ga je prolaznost pojela
ne pravi se pauza između rečenica
nisam mogla da podnesem dopustim
nisam mogla da zamislim svet bez njega pa sam ga pustila
i svet i njega
i dalje se ne pravi pauza. glas podrhtava monotono
ali govorio je i dalje je govorio to se ne menja nikako da se promeni ne može
govorio je i govorio i govorio
nije prestajao sa govorom
tako sam naučila da pričam
tako sam naučila da ćutim
kako sam progovorila
tako sam i zaćutala
i dalje evo ćutim
prešlo je u naviku
samo povremeni
tiše
prekidi
još tiše
filma
jedva da se čuje
dopuštaju priče i…
ne čuje se više
otac:
i tako sam
otišao?
zavesa pada
mrak
