Gledaš me,
gledaš me…
Uporno ti oči
hvatam u mrežu
senovitih sumnji.
Pitam se
da li me vidiš?
Vidiš li plamen iza stidljivog osmeha?
Vidiš li,
s one strane bola,
radost življenja?
Nežnost gde kulja
iz stisnutih zuba pobesnelog psa
preplašena,
zgrčena?
Vidiš li razigrano dete u šarenim krpama
i staru dušu skrivenu u grudima?
Reci mi,
vidiš li razbuktali vulkan ispod mog ćutanja?
Neugasivu volju za životom
ispod mog čudnog
samodestruktivnog
ponašanja
i lutanja?
Vidiš li
samo moju slabost
ili slutiš snagu
kojom skidam
crne oblake
sa neba koje preti
da se uruši na mene?
Reci mi,
reci mi da me vidiš…
Neka to bude
još jedna
bezazlena laž
u koju ću izabrati
da verujem.
