Да ли постоји особа која је данас устала сасвим доброг расположења,
Отпутовала на места где увек саму себе воли?
Недодирнута од стране унутрашњих врења,
Да ли је стварно успела да потисне све оно што је боли?
Волео бих да је упознам и да поделим са њом вожњу,
У једном правцу, да упијем нешто корисно за крај.
Понекад ме заболи глава од свих откровења у мозгу,
Сва срећа, није цео живот јануар, понекад је и мај.
Да будемо сапутници у том срећном возу,
Гледајући кроз прозор наше прошле животе.
Карте су бесплатне за нашу неурозу,
Ко би рекао да ће последњи воз бити пун дивоте.
