Poezija
to je reč o kojoj toliko dugo ćutim
poezija
to su zvona sa obližnje crkve
poezija
to je koncertna dvorana
opera ako baš želite
poezija
to je reč koja je samu sebe stvorila
korak po razrušenoj zemlji
korov nevešto ubijena
rađanje Sunca
Moneov vrt
ples galebova
i brezina voda
poezija
to je kada joj kažem da je volim
ali nekako zvučnije i lepše od toga
poezija
to je ispijanje jutarnje kafe
i gorčina koja ostaje u ustima
poezija
to su ljudi koji su se sreli
i po svemu sudeći
poznavali su se vekovima
eno je moja poezija
nesmotreno prelazi ulicu
slepa tumara hodnicima
prikuplja reči kao plodove
guši se slabašna i mlada
krhkih stihova i mekanih slova
