Ne pitaj gde mi je on.
Sakrio se…
U ono što tražim, a držim u ruci.
U ono „ništa“ kad me pitaju šta mi je.
Ni šta mi je on.
On mi je budilnik pre alarma.
I ono „dobro veče“ što kažem u podne.
Ni ko je on.
Vladar je svih mojih slabosti.
Misao iza svih mojih nepromišljenosti.
Ni šta radi.
Taktira sve moje netaktičnosti.
Navigira sve moje izgubljenosti.
Ne pitaj.
Ċutaću.
Pa ċeš reći
Da on ni ne postoji.
A ja ċu se smejati.
Istina je.
On, takav
I treba da postoji
Samo za mene.
Zato me ne pitaj.
