Čovek je roba široke potrošnje.
Komad mesa na poniženju.
Pardon – sniženju.
Vakuumom istisnuta suština iz forme.
Loš sastav koji ne zadovoljava nijednu glad.
Lepo pakovanje, jasna etiketa.
Kao da su datumi i godine bitni.
Etiketa koriguje i ono što je bilo i ono što će biti.
Samo zalepiš novu, izmeniš sastav, produžiš rok.
Ionako je odavno iznutra pokvareno.
Ako je nekog uopšte briga šta je unutra.
Važno je samo kupiti, imati.
Ja sam roba s greškom.
Forma mi je nikakva.
Etikete se ne primaju.
Puna sam žila.
Otpor niko ne voli.
Treba me sažvakati.
Posle i svariti.
Zato nemam cenu.
Daj šta daš.
Na kraju krajeva,
Bolje da me (zlo)upotrebe
Pre nego što mi istekne rok.
Svakako ću završiti kao djubre.
