U ovoj prici nema kraja.
Samo staza koja vodi
do beskraja.
I sve u njoj bila je magija.
Sanjala je more,
osmehe.
Plime i oseke.
Mislila da tamo,
sve će biti bolje.
Želela je njega,
bio je sve sto joj treba.
Voleo je nju,
i tiho bi joj pricao,
da je ona dar sa neba.
Zamisljala je polja maslina
i letnje zore.
Casu vina i terasu
s’ pogledom na more.
Ljubav je bila gradjevina.
Zidala se vekovima.
Ostala je uspomena,
na ” Beatris i Dantea “.
Jedno drugom postali su talija.
Ljudima, večita misterija.
Tu ljubav razumela je
samo Italija.
Predivno 💜