Пролазе, иду дани,
осетим то по тежини
на кожи по којој падају,
и мраку што рано урани,
и јутрима што се буде у свежини.
Долазе, јесењи и хладнији дани да владају.
Пролазе, иду дани,
осетим по мирисима
којих више нема
и по стрепњи, која говори: ,,не иди и остани”.
Долазе, јесењи, док летњи дани постају
заборављена тема.
Пролазе, иду дани,
осетим сад по чежњи
на буђења у пролећа
и да поново оживим лето у себи,
којем ћу рећи:
,,не иди, већ ту остани”,
да не остане све само у мојој тежњи
и чекању кроз столећа.
Пролазе и иду дани,
али доћи ће, након зиме и топли,
са којима ћу да се вратим – у загрљај теби.



