Mogao bih danima da pišem o odlascima.
Obično dođu nepozvani,
kada im se najmanje nadam;
vrlo retko u pravom trenutku.
Odlazili su ljudi iz mog života,
iako baš i ne znam razloge za to.
Suviše je kratak taj jedan život,
da bih se protivio;
Želim da budem izbor.
Odlazili su dobri ljudi,
vredni prisustva i ljubavi.
Možda je i do mene.
Ali se pitam kako je to kada
samo okreneš leđa, samo odeš?
Niko ko je otišao nije napustio
samo mene,
napustio je i nas.
Usudio bih se da kažem
da su svi oni napustili i sebe.
Na kraju, nas više nema;
Neće nas ni biti.
Ostaće samo trag uspomena
i uvek isti stih.
Daleko od tebe, bez tebe.
