Banka života
Svaki dan, u zoru …
otvara se tiha banka.
86.400 sekundi –
poklon … bez kamata … bez potvrde o dugu.
Možeš ih protraćiti …
ili uložiti –
u ljubav … smeh … tišinu … ili delo.
Ne može se sačuvati. Ne može se pozajmiti.
Samo danas. Samo sad. Samo jednom.
Bogatstvo nije u zlatu …
već u pogledu …
u reči …
u trenutku – koji vredi.
Jer kad ponoć kucne …
račun se zatvara.
A ono što nisi iskoristio …
zauvek je izgubljeno.
Zato te pitam, prijatelju moj:
Šta ćeš danas učiniti sa svojim saldom?
Dan počinje da igra.
Sekunde – više nisu tihe.
Zovu te,
pretvaraju minute u mogućnosti.
Srce ti kuca u ritmu
glasova, pogleda,
osmeha trenutka.
Ti si potreban –
ne kao junak,
već kao čovek.
Ono što činiš
nije samo čin –
to ostavlja tragove,
priča dalje tišinom.
Dan ništa ne zaboravlja.
On te nosi …
do večeri.
Kad sunce spušta pogled,
dan polako zatvara stranice.
U tišini večeri,
čuješ sebe jasnije.
Misli dolaze – ne da te muče,
već da te podsete
šta si voleo … šta te pokrenulo …
gde si bio stvarno ti.
U svakom uzdahu večernjem
skrivena je zahvalnost –
za ono što jeste,
i za ono što još može biti.
Veče nije kraj.
To je povratak.
K sebi.
U mir.
Dalibor
