Ti ni ne znaš da sam ti pisala pesme.
Da sam sklapala oči da bih na trenutak uhvatila tvoje ruke, usne, oči i kosu.
A ako se baš udubim, mogla sam čak i da ti čujem glas.
Svi tramvaji su prošli.
A ja sam ostala da sedim tu.
Te noći je bilo vedro, a reka je bila mirna.
April i miris proleća u vazduhu.
Bila sam opijena. Od ludila, od zaljubljenosti.
Od neprepoznavanja sebe.
Bila sam mlada. Tek mi je bilo 23.
A ti si bio prelep.
Moj ti je pogled bio oštrica mača.
A srce sviralo neki nepoznati ples.
Prošlo je mnogo godina, a ja i dalje čujem tišinu koja je te noći presecala vazduh.
Kao da sam ostala zamrznuta u tom vremenu.
Ja tebe nisam volela.
Samo mi je ostao ožiljak koji me skupo košta.
