Gola poput jesenje krošnje,
i crna poput dubine ambisa.
Odrekla se davno uskogrudne nošnje,
ali ne i svog raskalašnog mirisa.
Lice srne – oči lisice,
jezik zmije – griva vranca.
Hiperaktivna poput zečice,
mistična poput stranca.
Usnama i jezikom mi palac vlaži,
klečeći preda mnom poput robinje.
Iznutra toplija od peska na plaži,
po telu sam joj ostavio svoje inje.
Namrgođena, pocepana i čupava,
sve oko sebe može da ostavi u seni.
U tom curetku krvoločna zver spava –
svedoče mi njeni pogledi ledeni.
Nema tih bukagija kojima bih je vezao,
niti rešetki kojima bih je zarobio.
Zbog nje bi i najsilniji vene rezao,
a najstameniji sve oko sebe pobio.
U prostačkom je svetu zbog toga omražena,
dok je u mom univerzumu muza slavljena.
Kao Samson je oborila stubove njinog hrama,
ta neshvaćena, mračna, neukrotiva dama.
Plahovito po razvalinama u trijumfu skače,
šutom i prahom morala se ritualno obasipa.
Milujem je očima, dok je moje ruke svlače,
nokte joj pod kožu zadirem, u zenitu ekstaznog tripa.
© Stefan Ceci Stošić, 2026
(“Neukrotiva” govori o atrakciji osobe lepšeg pola koja je odlučila da se odrekne stega površnih društvenih normi, tabua i filistarskog mentaliteta, kao i o fascinaciji onim što je mistično i neprihvatljivo za većinu. Pesma se može tumačiti i izvan romantičarskog okvira, gde se “neukrotiva dama” sagledava kao simbol borbe protiv socijalnog jednoumlja i kolektivnog pritiska, a ne nužno kao arhetip fatalne žene).
Pustaj mejedene!!
🤘🏻 🔥 😎 !