Шести април
Од оног несрећног дана
Кад на сред Марсеја града
Витешког краља уби
Усташа, Черноземски Влада
Свјетске прилике нам не идоше на руку
Не би никог да нам ублажи бол и муку
Наци-фашистичке звјери државу за државом окупирају
Ширењем Тројног пакта Југославију опкољавају
А Павле, кнез намјесник не зна на коју ће страну
Остат уз Енглеза или се приклонити Герману
Размишља Павле шта му је чинити
Којем ће се Царству приклонити
Да ли као кнез Лазар Небескоме
Или Милош Обреновић Земаљскоме
,, Доста смо искрварили у прошлом рату,
Иако сам Англофил, Енглеска ме је оставила
и тешкој судбини она препустила.”
Загледа се Павле у слику стару
Окачену близу своме ормару
На њој гледа стрица Петра и брата Александра
Пак овако к њој проговара:
Праштај те стриче и брате,
Морам то учинити
Јер тешко је са толиком силом ратовати
Огромна је сила Њемачка
А Југославија спрам ње, као зрно пијеска.
Да спасем од тешке погибије народ свој,
Жртвоваћу образ мој.
Како би народни гнијев ублажио,
Овакав план сам смислио
Са Хитлером у пакт ћу ступити
Као услов од њега ћу захтијевати
Да у неутралност нашу не смије дирати
Нит с армијом својом кроз Југославију пролазити
Војнике своје нећу му дати
Неће он са њима паклене планове остваривати
Када је кнез Павле све ово Хитлеру изнио
Њемачки вођа је прихватио
Само је кнез Павле заборавио
Да Хитлер са ким год је споразуме правио
Њега је преварио
Пољаке, Чехе и потом Совјете изиграо
Како би им земље убрзо нападао
Нереално је било очекивати
Да ће њемачки Фирер
Уништитељ Версајског поретка
Версајску Југославију сачувати
На вијест о пакту многе обузе разочарење
Док само Љотићевце одушевљење
Наша војска није сједела скрштених руку
Већ се организовала да скине ову бруку
Они који не хтједоше у савез Њемаца и Италијана
Окупише се око Кнежевић Живана
Ту су Јаков Јововић и Бора Мирковић
И премијер будући генерал Душан Симовић
Подршку народа и Енглеза имају
Издајничку власт у пучу обаљују
Двадесет и седмог марта широм Југославије
Дигао се народ у демонстрације
Кличе се краљу и отаџбини
Из грла цијеле нације се чује
Боље рат,
него пакт
Боље гроб,
него роб!
На Србе се Хитлер горко наљутио
Планове прави да би Југославију уништио
Шестог априла у свитање зоре, без објаве рата
Ударише на Југославију војске Тројног пакта
Авиони душмански престони Београд разорише
Иако га Краљевска Влада отвореним градом прогласише
Пострада много невиних људи
Помисао на то бол и тугу ми буди
Дошао је душманин проклети
Да нам се за пораз у прошлом рату освети
И поред надмоћи непријатељске
Храбро бране земљу припадници наше солдатеске
Двије неђеље борба се водила
Отаџбина наша се јуначки бранила
Сви се диве подвигу југословенске авијације
Како проби обруч и бомбардова градове Мађарске и Аустрије
Свеприсутни беху дефетизам и петоколонаштво
Али се и поред тога показивало јунаштво
Стиже наша војска све до Скадра, Бодинова града
Да истјера окупаторског гаса
Тек што се ови јунаци Скадру приближиле
Стиже вијест, да у Београду капитулацију потписаће
Многе војнике тад окупатор интернира у ропство
Осуђени бјеху на смрт и прогонство
Са Капина поља виђу краља Петра млада
Кад домовину невољно напусти
Па га зато бројни нападају
Како нас окупатору препусти
Иако је отаџбину тада напустио
Од борбе за њену слободу није одступио
Ти априлски дани бјеху дани пропасти
Дани туге, смрти и жалости
Сјећања на тај период су ноћне море
За српски народ од четрдесет прве, крену доба најгоре
Никола Белоица
