Imala sam tu neopisivu sreću da prvi put u životu budem na pravom mesto u pravo vreme i što je najvažnije, u pravoj državi.
Po prirodi, slobodna ptica povrh svega, koja gine za slobodu i daje se za nju, ne znam kako bih izdržala da sam bila u nekoj drugoj zemlji za vreme ludila zvanog Korona. U mojoj domovini su ljudima ispirali mozgove i vrlo dobro uspevali u tome. Ni u drugim zemljicama nije bilo mnogo bolje. Ja sam odlučila da se isključim i živim sasvim normalno, kao i ranije a podršku u tome mi je pružila zemlja u koju sam se doselila tik nekoliko meseci pre marta 2020.
U kombinaciji sa mojim tvrdoglavim razmišljanjem i negiranjem postojanja te teške bolesti, minimalne, skoro neznatne restrikcije u vidu dva metra razmaka među ljudima i okupljanja najviše osam osoba u jednoj prostoriji, nisu mi poremetili ravnotežu. U Švedskoj je i ovako uobičajeno biti na distanci te nas je ovih 2 metra može se reći zbližilo, a okupljanje od osam osoba još uvek nisam stigla da doživim pošto sam bila tek pridošla u severnu zemlju, te mi je broj poznanika bio sveden na osobu dve.
Elem, normalnost u funcionisanju u vreme Korone u zemlji koja se nije puno štrecala oko nje, uspela sam čak i posao da nađem i da se krećem više nego inače. Ništa čudno, uglavnom se kod mene stvari događaju mimo zakona gravitacije. U vandrednim situacijama izvanredne mogućnosti su se pojavile i dan danas sam zahvalna na tome neizmerno.
Strah se osećao u vazduhu, to ne mogu da poreknem. Mediji su uspeli da uzdrujaju masu i bilo je pokušaja pojačanja restriktivnih mera od strane naroda ali je tadašnja vlast bila toliko razumna da nastavi sa svojim blagim merama i predostrožnostima.
Istina, sve to ne bi tako dobro funkcionisalo da Šveđani kao narod nisu disciplinovani. Naučeni da veruju ljudima koji im vode državu, nisu imali potrebu da se bune i prave revoluciju, da talasajui i ponašaju se mimo mera. Bila sam fascinirana dozom pridržavanja preporučenim načinima ponašanja. I dan danas se divim tim ljudima. Neki bi to nazvali ispranim mozgovorima (što u nekim situacijam i može biti tako shvaćeno jer sve ima svoje dobre i loše strane) ali u situaciji opšteg dobra na državnom nivou, njihovo doslovno praćenje insrukcija samo je održalo zdrav razum i spaslo ekonomiju.
Korona je dovodila do ludila raznih vrsta i razmera, ubistava, razvoda, psihičkih bolesti i slično a istovremeno je zatvaranjem radnih mesta i fabrika privreda mnogih država doživljavala strašne gubitke. Ovde u Skandinaviji mi smo privređivali, nastavili da živimo što normalnije i dokazali da je to moguće. Deca su išla u školu redovno, ja sam radila kao nastavnik, bila u kontaktu sa mnoštvo dece i ljudi svakodnevno u nemogućnosti da se svedemo na osam članova sa razmakom od 2 metra i preživela. Ni u jednom trenutku nisam želela da verujem da opasnost vreba u svakom udahu i izdahu.
Sada, kada je sve to iza nas i novi problemi svetskih razmera niču kao pečurke posle kiše, zdrav razum je nešto što pokušavam danonoćno da držim budnim i podsećam sebe da pozornica i inače služi za teatralno prikazivanje dogodovština plasiranih da izazovu što jaču emociju kod gledalaca, da ne kažem indirektnih učesnika u komadu zvanom život. E sad, pecate li se ili ste pak više oni koji razmisle pre nego što zagrizu?
