1. poglavlje
1.
On je visok i još uvek
ima crnu kosu
Malo je pogrbljen
i niko ne zna kako se zove
Dok je bio mlađi
verovao je da je lep i zgodan
i lutao je gradom
tragajući
za tim nečim
mekim
ženskim
što mu je nedostajalo
Uzalud, naravno
Nijedna ptica mu nije
sletela na grudi
Njegova kuća nije stara
ali je pusta
Život je odavno iz nje iščezao
Paučina se ispreplela
sa zavesama
Tišina se uselila u prozore
i u kosti
Odavno je zaboravio reči i rečenice
među zube je sakrio
listove pelina
Zvukove sveta
zaglušio je
strpljivim brundanjem
starog traktora
Sitna zloba mu se uvukla u oči
On
nikad nije bio
dečko koji obećava
i kad umre
čini se da niko
neće zaplakati
kao što ni on sam
nad sobom ne plače
dok kotrlja dane
od zida do zida svog sumornog tora
I noć mu ne donosi spokoj
i ponovo mrtvog
zatiče ga zora
Predivno!
Hvala! 🙂