-A kada si ti poslednji put dirigovao vetru?- pitala me je mlatarajući rukama, tako jednostavno kao da me pita kada sam poslenji put bio u bioskopu, ili na moru, ili tako nešto.
-Nisam nikada-odgovorio sam i nekako me je bilo malo sramota zbog toga, iako sam to smatrao potpunom budalaštinom. Šta to znači uopšte i zašto bi radio to ako imaš više od, ne znam, 5 godina?!?
-Nikada?? Pa to je baš… tužno.
-Haha misliš? Zašto je tužno?-pitao sam je pokušavajući da zapalim cigaretu dok me je vetar uporno sprečavao u tome. Jebeni vetar.
-Pa prvo, propuštaš ozbiljnu zabavu. A drugo, to ti je i jedna psihološka vežba, znaš.
Jaoo loži se na popularnu psihologiju, znao sam. Jbg bilo je suviše dobro da bi bilo istinito-preslatka, pametna, približno mojih godina i singl, pa znao sam da joj nešto fali. Ali gde baš to… Stvarno ne podnosim ceo taj lafkouč fazon i taj teror “pozitivnog razmišljanja”!
-Ma daj molim te, pusti me tog “vibrirajte pozitivno” sranja i ostalih popularnih psihologija!-rekao sam nekako drskije nego što sam hteo. Ne znam zašto.
-Hahaha pa to nije popularna psihologija, to je… umetnost.
Ok, sad već počinje da me nervira! Stvarno je… bezvezna. Mislim, nije bezvezna, ali je nekako… čudna. Ne znam, nervira me!
-Dobro, dirigovanje svakako jeste deo muzičke umetnosti, ali dirigovati vetru ne vidim kako bi tačno mogla da bude umetnost i ne znam kako je to pihološka vežba? Budalaština. Fizička-mmda, jer mlataraš rukama pa kapiram da se razmrdaš i zagreješ, ali psihološka? Stvarno se ne bih složio.
-Ne znaš, ali ne bi se složio? Čudan si.
Čuj ovo, molim te. ja čudan!? Ona maše ovde rukama kao sumanuta, gledaju nas svi koji prolaze ovim jebenim parkom kao da smo nenormalni, ali ja sam čudan!?! Što li sam je zvao uopšte…
-Pa hajde, objasni mi. Provetli me.
-Jednostavno je, sve u čemu uživaš može biti umetnost. A još ako ovladaš tom veštinom, onda to definitivno postaje umetnost. A to što ti zoveš mlatarenjem rukama je zapravo vežba za spajanje leve i desne hemisfere mozga. I to ima jako dobar uticaj na samopouzdanje.
-Pa vidi, svako kog nije sramota da ga ljudi gledaju kao da je odlepio, sigurno nema problem sa samopouzdanjem, tako da… verujem ti.
-Duhovit si-rekla je tonom i emocijom kojom ti automat na semaforu kaže-zeleno svetlo, možete preći ulicu. Ko priča tako?! Hladnokrvna kučka, to je ona!
-Stvarno? Pa što se ne smeješ onda?
-Smejem se, ali ti to ne umeš da vidiš.
Kučka, definitivno! Hladna, manipulativna kučka!
-Izgleda da ne umem, kao što ne umem ni da dirigujem vetru, hajde idemo odavde!
-Izvini, izvini, nisam htela da te iznerviram.
A jaao kako je slatka?! Pa šta je sad ovo??! Ne, ja sam poludeo definitivno! I trebalo je lepo da ga izdrkam jutros a ne da se sad zlopatim ovde! Kako je ovako slatka bre…
-Volim da mislim da zaista mogu da odredim pravac vetru, iako naravno znam da to nije moguće-rekla je najumilnijim glasom na svetu, sela pored mene na klupu, zapalila cigaretu i nastavila- Sviđa mi je se ta simbolika, razumeš… Jer kad u životu naiđu bure i oluje, čini ti se da duva sa svih strana i da ništa nije u tvojoj moći nego te tako nosi vetar, po svojoj volji, pa tek kad prestane možeš da vidiš gde si i… koliku si štetu pretrpeo. E zato volim, kad duva ovako, samo ovaj pravi vetar, volim da stanem i … dirigujem. Umirim kad treba i malo pojačam, ako baš mora.
Zaćutala je, a ja ne znam šta da kažem. Ne znam kako se odgovara na ovo, takve stvari govore samo na filmu, stvarno ne znam. Što li sam obukao ovu glupu duksericu, bukvalno se kuvam od vrućine!
-Razumem. Simpatična si- sada sam ja odglumio automat na semaforu.
-Stvarno? Pa što me ne poljubiš onda?ž
Jebote!! Ovo nisam očekivao!
-Pa ne znam da li si završila sa dirigovanjem, ne znam da li je ovo samo pauza između činova ili arija treba da se nastavi, ne bih da prekidam koncert
-Sačekaj sekundu-rekla je prekinuvši me, naglo ustala i izvela jedan maestralni dirigentski potez, a zatim se sručila na mene tako raširenih ruku, koje su se sklopile u jedan čvrst zagrljaj.
-Evo, sad je kraj-rekla je zadihano.
-Ili početak? -pitao sam, ne dozvolivši joj da odgovori da ne bih propustio taj savršeni filmski tajming za savršeni filmski poljubac. Pa… gledaćemo posle šta je ostalo posle ovog naleta vetra.
