Први пут, или можда већ хиљадити остајем нема кад треба да те опишем људима. Не знам шта о теби да кажем, а да не буде премало. Посебна си. Неискварена и пуна љубави. Далека, али најближа мом срцу. Ти си моја зелена боја, моје пролеће у сред зиме. Грлим ти душу и грлиш ме душом, разумемо се погледом иако су ретки тренуци у којима се видимо лицем у лице, повезане смо невидљивим нитима протканим срећом и љубављу. Ти си моја сестра, моја најбоља другарица, близнакиња по души, ПРИЈАТЕЉ ЗА ЦЕО ЖИВОТ. За сваки секунд колико те познајем захваљујем се Богу. Захваљујем се што ми је пружио ту прилику да те упознам и имам поред себе. Ми смо оно наше обећање испуниле, и још много ћемо испунити. Дошло је наше време! Тек ћемо да лутамо по Београду и нервирамо се јер ни једну улицу не познајемо. Поново ћемо изнова и изнова хранити лабудове на језеру и шетати по природи. А ја ћу једног дана бити поносна што познајем најпознатију Српску песникињу родољубивих песама. Волим те мирисна детелино моја.
