19. poglavlje
Novi tekst ide ovde…
Dve reči
Lišće je šuštalo u bašti klinike. Marinine ključne kosti su razapele njenu kičmu. Sada je sedela potpuno drugačije na toj klupi, sa druge strane. Slađana još uvek nije podnosila sunčeve zrake zavidno, pa je žmirkala sa vremena na vreme. Primećujući kako se pipa po očima i grkljanu, Marina je gurnula čašu vode rukom ka njoj: “Ti znaš zašto sam došla.” Ispila je par gutljaja kako bi se oživela: “Nisam toliko loša majka da ne primećujem oči svog sina.” Marina je pokušavala: “Ali Vi niste…” Slađana je odmahnula rukom i namrštila se: “Nemoj, Marina… Neke istine su toliko očigledne da ih nijedna reč ne može pokriti. Uostalom, znam zašto si došla… Hvala ti. Porazno je to što ne bih imala snage da popričam sa svojom decom ili čak Milanom…” Mršava ruka koju je Marina mazila je drhtala pod ogrtačem. Otpivši još par gutljaja vode, započela je: “Sofijin i moj otac je bio profesor italijanskog. Naravno da smo obe naučile italijanski. Tako smo obe završile književnost u Italiji. Tamo sam upoznala oca svoje dece… Tada sam ostavila tvog oca… I to mi je veoma verovatno najveća greška u životu.” “Moj otac i Vi ste se nekada zabavljali?”,prestala je da gladi ruku pod ogrtačem. “Da… On me je čekao. Čekao me je veoma strpljivo. Bože… Koliko je samo njegovih pisama bačeno u vatru nepročitano. Šta zna zaljubljena žena šta je dobar čovek? Aleksandar je bio prvi opijat u mom životu i nijedno piće do dana današnjeg nije moglo da mu parira. Neki ljudi imaju taj dar ili kletvu… Svakako, tamo sam upoznala Aleksandra. Znaš, pasta, vino, sve to deluje fino, ali mi smo bili željni našeg tla i vratili smo se ovde. Onda smo, kao i svi ljudi koji imaju novca, shvatili da nam nešto fali; tada se otvorila prilika da idemo u Ameriku i te godine su bile lepe… Onda je Aleksandrovo putovanje počelo da prevazilazi porodične zahteve i počelo je da bude jedini njegov užitak… On jednostavno nije bio za porodicu. Naša deca nisu nastala iz ljubavi, već iz dosade… Želeo je da proba da bude roditelj, baš kao što je probao hranu u svakoj državi u kojoj je bio, baš kao što je stavljao parfeme, kupovao odela i menjao nakit…” “Dakle, Irina je nastala slučajno ili?”, Marina je postala direktna. “Ne bih znala da kažem… Njena mama bila je razlog zbog kog je odlazak u Francusku postao učestao poput jutarnjeg umivanja… Ipak, ona nije dovoljno dugo živela da bi se Aleksandar zasitio, a ko će to znati, možda on srca nije imao samo za našu porodicu. Ono što se primećuje da nije bio isti otac mojoj deci i Irini… Irinu voli, ali…”, iznenada je delovalo kao da joj se slošilo. Ipak, Marinu je bilo teško prevariti jer je dobro poznavala znake apstinencije, te je uvidela da nailaze na neprijatne delove priče: “Znate da će biti lakše ako to makar nekome kažete.” Popila je gutljaj vode i nastavila: “Irina je odrastala sama sa Aleksandrom… Ja sam to znala. I vešto sam krila. Bilo je lakše deci govoriti o ocu koji putuje i radi, nego govoriti o polusestri sa ozbiljnim psihičkim problemima. Bilo kako bilo, nikada nisam ni pretpostavila da je ovo ona, ja zapravo nju nikada do sada nisam videla, niti sam znala njeno ime, a sumnjam da se Irina tako zove jer… Znala sam samo da postoji. Godine su prolazile…” “Čekajte…”, sklonila je pramen kose sa namrgođenih obrva, “Vi mislite da se ona lažno predstavlja?” “Misliš li da je mogla biti drugačija od oca? Uostalom… Maša i Lav su se vratili u Srbiju zbog Sofijine biblioteke. Bilo im je teško da zaoštavtina naše porodice propada. Sofija je umrla iznenada. Znaš da Milan to nije najbolje podnosio, uostalom i sama si bila prisutna, u tom periodu se nije moglo očekivati da bude i dobar direktor. Aleksandar je kao suvlasnik imao uvid u sve to. Ispostavilo se da je Sofijina smrt bio odličan trenutak da preuzme uzde… To je radio veoma sporo.” “Da, ali… Zašto bi Aleksandru biblioteka bila važna?”, Marina je još uvek sklapala komplikovanu puzlu. “Francuske institucije su postale veliki izdatak… Uostalom, on nije hteo da mu jedina ćerka koju voli provede život u bolnici. Zato je rešio da pokloni Irini upravo tu biblioteku. Znao je da Maša nije bezosećajna, a da sam ja slaba na njega i odlučio je da se pojavi sa pričom o teškoj bolesti… Zapravo, plan je bio da unajmi kupca koji bi njegovim novcem Irini kupio tu biblioteku. Takođe, deo novca bi mu se od prodaje vratio kao suvlasniku… Čak je i tu pokrao našu decu…” “To znači da je Vuk jedan od puteva za Irinin novi život? I… Šta će biti sa Arsenijevom kupovinom? Kako ste uopšte sve to saznali?”, još uvek su se kockice slagale. “Jedan od kandidata za kvazikupca bila je Jelica… Aleksandar je računao da će ona želeti da se osveti Vuku u potpunosti tako što bi postala njegov novi šef na poslu i kod kuće mu servirala ludu ženu. Prodaja biblioteke Jelici bila bi prihvatljiva mojoj deci i Milanu. Međutim, Aleksandar nije računao na to koliko Jelka voli Mašu… Mnogo više nego što mrzi Vuka. Da li je Irina zavolela Vuka, ja to ne znam…”, dodavala je delove pazle koji su falili, “Milan je znao, svakako, da sam ja još uvek, na papiru, Aleksandrova zakonita žena i da kao član porodice, imam pravo da se informišem o njegovoj bolesti. Ubrzo sam, večno slepa, progledala uz malo uguranih novčanica u džep jednog lekara.” “Znači predlažete da pritisnemo Irinu?”, pokušavala je da vidi kompletnu sliku. “Irina nije toliki problem. Na kraju, ja ne mogu znati koliko ona voli Vuka. Ponovo, koliko god ja loša majka bila, umem da osetim opasnost za svoju decu, a Vuka volim skoro kao Lava. Lavu takvu ženu ne bih poželela, s toga je moj stav jasan… Šta će Vuk uraditi na njemu je, ali ja mu savetujem, da pronađe Jelku… Ona će znati. Ona sve zna, kao što je…”, ponovo su došle do neugodnosti. “Šta?”, ovoga puta je jače stisnula Slađanin mršav ručni zglob. “Nisam došla u Srbiju samo jer je Milan to želeo… Jelica je tokom seansi sa tvojim ocem, slučajno pronašla moju fotografiju u ordinaciji i tada ju je saznanje da Maša započinje aferu sa mojim nekadašnjim ljubavnikom zabrinula, zato je savetovala i Milanu i meni da bi bilo dobro to okončati… Tada sam prvi put zavolela to što mogu napraviti problem svojoj ćerki. Stid me izjeda zbog toga… Bila sam ljubomorna na svoju ćerku, na to što može da leži pored njega, što može da ima život koji sam ja olako bacila i… Ne mogu sebi da oprostim što sam joj možda uskratila lepotu života sa tvojim ocem… Zato i sada pijem…”, voda joj je skliznula niz grlo kao viski. “Hvala.”, Marini je bilo dosta i ustajala je sa klupe. “Meni je ipak drago što te moj sin voli.”, ovoga puta je ona uhvatila Marinu za zglob. “Mi smo krojači svoje sudbine, ali ona je sklona prekrajanju. Ponekada sama od sebe… Valjda smo to Vaš sin i ja. Zato ću Vam i reći da i Vi imate razloga da napokon taj konac i iglu ozbiljnije uhvatite pod ruku.”, istrgla je svoju šaku iz stiska, “Doviđenja.”
Vuk je preneraženo gledao u haotične papire koji su bili prethodnih dana isečeni u konfete. Irina je izašla iz sobe za mlade i ispustila venčanicu koju je pridržavala kako ne bi o istu zapela: “Šta radiš ovde?” Vuk je podigao pogled, a njegova verenica je uskliknula: “Ne, ne bi smeo čak ni sad da me vidiš!” “Mislim da ti neću vratiti prsten, Irina.”, odmahivao je glavom. “Vuče, stani… Moram da ti kažem.”, zajecala je. “Dovoljno znam…”, bacio je sastavljene papire i izjurio iz hola. “Vuče!”, bio je to poslednji put kada je probala da mi pokvari plan. Koliko samo viđena venčanica pre svadbe može unesrećiti ženu.
“Šta je rekla?”, Milan je pitao čim je ušla u auto. “Vozi nas na svadbu.”, Marina je naredila. Uhvatio se za ključ, ali je najednom spustio ruku na Mašin štap i pogledao sestru i bivšu devojku: “Žao mi je što sam bio skot prema vama…” “Prema kome ćeš, ako ne prema rođenima.”, Maša ga je uz osmeh potapšala po ramenu. “To Arsenija ne sprečava da te postavi za novog direktora biblioteke. Čestitam.”, Marina se rukovala sa Milanom nakon čega su krenuli.
Začula sam zvono na vratima. Popuštao je kravatu kako bi došao do vazduha. Oslonjen o prag, Vuk je još uvek dahtao od trčanja: “Ti…” Prizor koji sam toliko dugo želela da vidim bio mi je pred očima. Najzad, u ovom životu, čula sam te dve reči iz njegovih usta: “Jebena ludačo!” Vrata su se zalupila za njim. Prsti su mu se pod majcom vrlo brzo uklopili u moje međurebarne prostore. Ljubili smo se dok se posteljina pod nama grčila.
