GOSPODIN I GOSPOĐA OKTAVIJUS POGLAVLJE 4 ARK 1.
…
GOSPODIN I GOSPOĐA OKTAVIJUS
ARK 1: ŽIVELI MLADENCI
ČETVRTO POGLAVLJE: GOSPODIN I GOSPOĐA OKTAVIJUS
Godina 2002, mesec april, dan 13, vreme 20:50.
Crni Gavran, pravo ime Redžinald Oktavijus, i Jezivi Slavuj, pravo ime Lucia Gali, trenutno izlaze iz gradske opštine. Lucia je ponovo pocrvenela u licu. Ona i Redžinald odlaze do klupe pored opštine i sednu na nju. Noć polako pada…
Redžinald: Pa, sad smo venčani…
Lucia: Nikad ne bih rekla da ću se udati na ovaj način… Ali misija je misija…
Redžinald tiho kaže: Maestro nam je dao nedelju dana slobodno. Prvi korak smo upravo obavili, ostaje samo da se dogovorimo oko još mnogo stvari… (Okreće glavu ka Luciji, koja ima jako tužan pogled. Redžinald nastavlja tihim, ali brižnim tonom) Vidi, Lucia, verujem da ti je sve ovo teško palo. Ali zapamti, u ovome smo zajedno. Radimo ovo radi bezbednosti. Istina je da se ne poznajemo, ali moramo da udružimo snage. Sad smo tim…
Lucia se malo razveseli, Redžinaldovi pokušaji utehe joj malo olakšavaju ovu situaciju: Hvala… U pravu si, Crni… (Odmah se ispravlja) Hm… ovaj… Redžinalde…
Redžinald ljubaznim i umirujućim tonom kaže tiho: Pa, sad smo zvanično venčani… Prvi korak je gotov. Maestro je rekao da je zajednički život neophodan. (Lucia jako pocrveni) Bitno je i da se dogovorimo oko sitnih detalja i da smislimo adekvatnu priču za iznenadni brak. (Lucia klima glavom) Naravno, tu je i teži deo, a to je upoznavanje sa rodbinom…
Lucia jako pocrveni, anksioznost je steže kao gladna anakonda. Ona govori u sebi: O, ne, o, ne… Kako da objasnim tati da sam se samo tako udala? Ovo je loše… (Lucia se malo sabere i nastavlja u sebi) Ne… Moram da uradim sve to. Ne smem da rizikujem da moja porodica pati, a ne smem ni da budem slaba karika u organizaciji… (Nastavlja naglas, vrteći pramen kose oko prsta) Potpuno se slažem sa svime što si rekao, Redžinalde. Ovaj lažni brak mora da bude savršen…
Redžinald razmišlja u sebi, a Lucia ga gleda. Redžinald se pretvara da ne vidi to što ga Lucia gleda: Hmm… Izgleda da je Lucia veoma napeta. Pa, ovo i jeste veliki pritisak. Podnosim ovu situaciju žestoko bolje od nje, čudi me to… Ipak, žene su nežniji pol, ali Maestro mi je pričao da je izuzetno sposoban ubica… Ali sve što sad vidim je izgubljena žena… Hm, preterujem. Ne bi trebalo ovako rano da donosim zaključke o njoj, moram prvo bolje da je upoznam. Takođe, ona ima porodicu u Italiji, meni je lakše jer nisam iz ove zemlje… (Redžinald nastavlja naglas, jednako smirenim tonom kao i obično) Lucia, moraš da budeš hrabra, važi? (Lucia mehanički klima glavom) A sad daj mi neke podatke o sebi. Potrebni su mi precizni i detaljni podaci, moramo da nađemo najbolja rešenja. (Lucia klima glavom) Da li živiš sa roditeljima ili?
Lucia počinje da priča, na početku je malo nesigurna: N… N-ne. Kada… kada sam završila fakultet i zaposlila se, roditelji su mi iznajmili jedan lep stan… Mislim, dobro zarađujem od oba svoja posla, ali su insistirali da prve dve godine mog samostalnog života oni budu ti koji će plaćati kiriju… Ali ove godine je moja sestra krenula na fakultet i predložila sam da se doseli kod mene. Istina je da imamo malo više novca, ali ne želim da ga moji roditelji troše bez potrebe… (Nastavlja u sebi, pomalo zabrinuta) Zašto traži baš detaljna objašnjenja? Da ne planira možda da se doseli kod mene? To bi bila katastrofa! (Nastavlja naglas, glas joj je tužan i nada se da će…) A ti? Da li živiš sam ili? (Lucia blago pocrveni zbog tog pitanja)
Redžinald, i dalje prijatnog glasa: Da, živim sam. Imam jedan sladak stan, na 30 minuta odavde pešice… (Nastavlja u sebi) Izgleda mi kao da njeni roditelji žele veću kontrolu nad njom. Ipak, plaćanje stambenih troškova nekom ko je finansijski stabilan je malo čudno… (Nastavlja naglas) Pa, najbolji slučaj ovde je da se ti doseliš kod mene…
Lucia ponovo pocrveni: Ja, ovaj… Hm…
Redžinald prijatnim tonom ponovo priča tiho: Lucia, razumem da si napeta, ali zapamti, radimo ovo za viši cilj… Zapamti, sad smo partneri u ovoj misiji, držimo se zajedno, važi? Sem toga, sad smo u braku. On jeste lažan, ali ja sad treba da ti glumim supruga, a ja volim da sve radim što bolje mogu. Zato ću se potruditi da to uradim što bolje mogu…
Lucia se šokirala: H… hvala ti… (Nastavlja u sebi) Pa on je ozbiljan ubica, stvarno shvata svaki zadatak profesionalno. Nije blesan kao ja… Čekaj, zašto stalno tiho priča?
Redžinald ustaje, nežno pogleda Luciu i kaže: Predlažem da odemo do mene. Ovo i nije baš najbolje mesto za ovakav tip razgovora…
Lucija polako ustaje i kaže: Naravno, u pravu si… (Nastavlja u sebi) Naravno, na otvorenom smo, a ljudi prolaze. Nije ni čudo što je tako tiho pričao. Kako sam glupa…
Redžinald i Lucia hodaju gradom. Lucia razmišlja o svojoj nepromišljenoj reakciji… Redžinald primećuje da je još uvek tužna…
Redžinald u sebi: Hmmm… Rastužila se kad sam spomenuo da nije dobra ideja da pričamo na otvorenom. Verovatno je shvatila grešku koju je napravila, ali opet, nema baš puno ljudi tamo gde smo pričali. Nepromišljeno sa njene strane svakako… Ali opet, svesna je da treba da promeni život iz korena i da živi sa potpunim neznancem, nije joj lako… Obrni-okreni, nemam razlog da se ljutim na nju. Moram da nađem nešto da je razveseli…
Redžinald vidi štand sa sladoledom: Hej, Lucia, kakav sladoled voliš?
Lucia: Jagoda mi je omiljeni ukus…
Redžinald kupuje sladoled od jagode za Luciu i sladoled od vanile za sebe… Lucia uživa u sladoledu…
Redžinald u sebi: Pa, izgleda da je sad malo bolje…
Nakon još nekog vremena Lucia i Redžinald dolaze do Redžinaldovog stana na sedmom spratu.
Redžinald otvara vrata. Lucia ulazi u stan i pažljivo ga posmatra. Hodnik je sasvim normalan: jedan čiviluk, jedno ogledalo i nekoliko vrata. Redžinald je vodi u dnevnu sobu. Dnevna soba je već malo drugačija zbog jednog detalja… Jedan kauč, jedna fotelja, jedan sto za četvoro i kuhinja, ali čudna stvar je veštačka grana drveta zakačena za zid… Lucia sedne na trosed, a Redžinald odlazi u kuhinju, skuva čaj i donese ga, a takođe i kolače…
Redžinald: Slobodno se posluži.
Lucia veselo kaže: Ovde je baš čisto… (A zatim pomisli da je možda uvredila Redžinalda) Mislim, nije da sam očekivala nered, ali sam se iznenadila. Muškarci nisu baš poznati po ovakvoj čistoći. Ne želim da te uvredim, Redžinalde, samo sam primetila…
Redžinald: Ne brini, razumem te, ali čistoća je pola zdravlja, što kažu…
Lucia se ponovo uznemiri: Dakle, kada bi ti odgovaralo da se uselim?
Redžinald: Možeš odmah sutra, ali predložio bih da večeras prespavaš kod mene. Ako ćemo da glumimo lažni brak, bolje da se što pre naviknemo jedno na drugo…
Lucia nervozno stiska šolju čaja: Hmm… Da, u pravu si… (Nastavlja u sebi, oči joj se jako rašire) O, čoveče, o, čoveče… Ali u pravu je… (Lucia smireno nastavlja naglas) U redu, ali, hm… Trebaće mi par fotografija sa tobom… Moram nekako da ubedim sestru da ne pravi skandal jer se selim, a takođe moram da je ubedim da drži moju selidbu u tajnosti od mojih roditelja. Oprosti zbog toga, ali jednostavno nije tako lako sa njima, pogotovo za ovakve stvari…
Redžinald: Razumem te. To ćemo lako srediti… ali insistiram na tome da prespavaš večeras. Javi se sestri da ćeš prespavati kod dečka i da dolaziš sutra… Ako tako uradiš, verujem da su nam šanse veće da ona pristane da ti pomogne…
Lucia: Hmm, to što kažeš ima smisla, Redžinalde…
Redžinald ispija šolju čaja i kaže: Lucia, ne znam da li sam ti dao razlog da mi veruješ, ali ako želimo da ovo uspe, ne sme biti tajni između nas. Ne moramo sve odmah da kažemo, ali poverenje je ključ svega… Naravno, poverenje se gradi vremenom i delima, ali mi smo malo knap sa vremenom…
Lucia zaćuti, a zatim kaže: U pravu si… Iskreno, verujem ti… Ipak si pristao da me zaštitiš, a nisi me ni poznavao, i paziš na svaku sitnicu… To mi je dovoljno da ti verujem… Kao što si i sam rekao, mi ubice treba da pomognemo jedni drugima… (Lucia zaćuti, drži šolju čaja u svojim rukama, pogled joj je tužan i bez volje, suze počinju da joj idu niz oči) Ali… neko tvoje inteligencije je sigurno svestan da ova kamuflaža može da traje godinama… Žao mi je što su postupci tajne službe doveli do toga da moraš da se zalepiš za mene zbog Maestrove opravdane paranoje…
Redžinald stavi svoju desnu ruku na Lucijino rame: Svestan sam toga itekako dobro, ali opet ponavljam, mi ubice moramo da pomažemo jedni drugima. Maestro nije budala, ne bi me pitao da ti pomognem da nema poverenja u mene. A znam da ti je Maestro bio kao drugi otac…
Lucia prestaje sa plakanjem: Hvala… Ali pretpostavljam da ti je Maestro pričao o tome da me je trenirao i da si onda sam zaključio to što si rekao o mom odnosu sa Maestrom…
Redžinald: Pametan zaključak… (Redžinaldova ruka je još na Lucijinom ramenu, on je odmah sklanja) Uh… izvini…
Lucia uzima kolačić, ostavlja šolju na stočić i kaže: Ma u redu je… Predlažem da prvo saznamo neke manje bitne informacije jedno o drugom, pa da pređemo na bitne…
Redžinald razmišlja u sebi: Hm… Njena ideja nije loša… (Nastavlja naglas) Odlična ideja. Slobodno pitaj šta god želiš…
Lucia pogleda ispred u veštačku granu prikačenu na zid: Za početak, baš upada u oči ona veštačka grana. Čemu služi?
Redžinald pogleda na svoj ručni sat i kaže: Pa, saznaćeš za oko 30 sekundi, ako je moj proračun tačan. Samo sačekaj… (Lucia klima glavom)
Prolazi jedan minut, ništa se ne dešava. Redžinald stalno gleda u prozor, Lucia takođe posmatra prozor… Jedan gavran sleće na prozor. Redžinald ustaje i otvara prozor. Gavran ulazi unutra i leti po sobi, a onda se zaustavi na veštačkoj grani…
Lucia se nasmeši: Aha, imaš gavrana kao kućnog ljubimca! (Njen smešak se pretvori u kratki smeh) Haha, dakle, veliki ubica Crni Gavran ima gavrana kao ljubimca. Simpatično! Sad znam odakle ti materijal za vizit-karte…
Redžinald ispruži ruku, a gavran sleće na njegovu ruku… Redžinald sedne pored Lucie.
Lucia primećuje papir zavezan za gavranovu nogu…
Redžinald: Pa, Lucia, upoznaj Razara… On nije samo moj kućni ljubimac, on je moj prijatelj… (Redžinald uzima papir sa gavranove noge, daje par semenki Luciji u ruke i kaže) Hajde, ispruži ruku i nahrani ga… Ne boj se, ne ujeda, tačnije, ne kljuca…
Lucia se malo prepadne: Molim? Misliš da me neće ujesti?
Redžinald: Ne boj se, hajde, uradi to.
Lucia ispruži ruku, a Razar pojede sve semenke iz njene ruke…
Redžinald: A sad ispruži ruku…
Lucia to i uradi… Razar skače na njenu ruku.
Lucia dobije osmeh srećnog deteta: Ooo, baš je sladak ovako izbliza…
Razar skakuće po njenoj ruci dok joj ne dođe do ramena, a kad dođe do ramena, počinje da trlja svoju glavu o njen obraz…
Redžinald: Ne brini, nije prljav, redovno ga kupam. Mada, to je teži posao…
Lucia uživa u izlivu ljubavi gavrana Razara… Ona zamišljeno pogleda poruku koja je još uvek u Redžinaldovoj ruci: Nemoj mi reći da ti ovaj gavran služi kao golub pismonoša…
Redžinald: Upravo tako. U sadašnjem vremenu svi se utrkuju da naprave što bolju tehnologiju… Tehnike prenosa informacija putem životinja su zastarele i navodno nepraktične, ali ako dobro istreniraš inteligentnu vrstu ptice kao što je ova, može sasvim lepo da obavi posao na manjim udaljenostima. A najbolje je to što niko ne sumnja. Ima mnogo gavrana u ovom gradu, ko će obratiti pažnju na njih? A i da obrati, ko će primetiti baš Razara, koji nosi poruke?
Lucia je impresionirana Redžinaldovom lukavštinom: Neverovatno! Stvarno si neverovatan… (Zatim upita) A sa kim se to dopisuješ? Oh, oprosti, to je tvoja privatna stvar…
Redžinald se nasmeje i kaže: Da, to je moja privatna stvar, ali, Lucia, podsećam te da si sad gospođa Oktavijus, a ne bi trebalo da imamo tajne, tako da možeš da znaš. Dopisujem se sa Maestrom…
Lucia se blago šokira, te kaže u sebi: Da, da, tako je… (Nastavlja naglas) Pa, gospodine Oktavijus, potpuno ste u pravu…
Lucia i Redžinald se smeškaju…
