Zavejalo je do krovova negde oko Svetog Nikole. Vukovi su te godine silazili do samih taraba, ali Vojka se nije plašila vukova. Plašila se tišine koja bi pritisla brvnaru čim bi ugasila luč.
Bila je sama već treću nedelju. Muž joj je otišao u šumu u drva i sneg ga je tamo presekao. Ili je bar tako ponavljala u sebi dok je sedela pored ognjišta, zagledana u žar.
– Sam se posekao sekirom. – šapnula je u mračni ugao hladne sobe. – Sam.
Hrapavi požuteli zidovi, u kutovima crni od čađi, kao da su upijali njene reči, teški i gluvi. Ali te noći, vetar je utihnuo, a iz poda, negde odozdo pod njenim nogama, iz zatrpanog podruma gde su držali kace sa kupusom i slaninu, začulo se grebanje. Tanko, ritmično, kao kad nokat prolazi preko suvog drveta.
Vojka se ukočila. To nije bio miš. Miš ne grebe tako sporo.
Ustala je, uzela gvozdeni mašice sa ognjišta i prišla teškom podu. Grebanje je prestalo čim je zakoračila. Samo je njen dah pario u hladnoj sobi.
– Nema ničega. – rekla je naglas, a glas joj je zvučao strano, kao da pripada nekom drugom.
Znal je da su podrumska vrata spolja zatrpana nanosom snega od dva metra. Niko živ nije mogao ući unutra. A opet, znala je i šta je ostalo dole pre nego što je sneg počeo da pada. Krupne reči, teška ruka, udarac o ivicu kace i krv koja se brzo usirila na hladnoći. Ona je samo spustila teški poklopac i navukla rezu. Niko ga ionako ne bi tražio.
Vratila se na krevet, umotala u guber i zatvorila oči. Tek što je utonula u polusan, začuo se novi zvuk. Ovaj put nije bilo grebanje.
Iz pravca poda začuo se težak, prigušen kašalj. Onaj prepoznatljivi, duvanski kašalj njenog muža, koji je uvek najavljivao njegov ulazak u kuću.
Vojka je otvorila oči, paralizovana. Slušala je kako se drvene daske poda polako skupljaju pod teretom nečijih koraka koji se kreću odozdo, ka otvoru poklopca. Ali sneg je napolju bio netaknut. Niko nije mogao da uđe. To što je kašljalo dolazilo je iz njene sopstvene glave. Ili iz mraka ispod nje.
Podne daske su zaškripale tik uz njen krevet, iako je poklopac podruma i dalje bio spušten. U potpunom mraku sobe, guber preko njenih nogu odjednom se zategao, kao da je neko seo na ivicu kreveta. Iz mraka iznad njenog lica dopro je miris truleži i hladne zemlje, a nečiji promrzli, vlažni prsti spustili su se na njen grkljan.
