GOSPODIN I GOSPOĐA OKTAVIJUS POGLAVLJE 1 ARK 1
…
GOSPODIN I GOSPOĐA OKTAVIJUS
(U 2)
Autor: Andro Gator
Lektor: Milan Nikolić
GOSPODIN I GOSPOĐA OKTAVIJUS
ARK 1: ŽIVELI MLADENCI
PRVO POGLAVLJE:
LUCIJA GALI I JEZIVI SLAVUJ
Rim, grad koji vekovima šapuće priče o carevima, umetnosti i večnosti. Njegove ulice i trgovi čuvaju duh prošlih epoha, spajajući istoriju sa sadašnjim trenutkom. Ali glavna tema ove priče nije prošlost ni budućnost, već sadašnjost…
Godina 2002, mesec april, dan 12, vreme 23:33.
Slabo osvetljeno skladište na obodu grada. Puno je kutija, prašine i paučine. Ništa posebno ili interesantno… osim možda četiri čoveka obučena u sportske pantalone i dukserice koje imaju veliko slovo B na leđima… Ni oni sami po sebi nisu preterano zanimljivi, ali zanimljiva je činjenica da svako od njih ima barem po dva pištolja. Stoje pored malog stočića i razgovaraju.
Prvi čovek u dukserici sa velikim slovom B zadovoljno se smeje i govori: Hahahaha… U redu! Đuzepe, Serđo, Leo, ovo je plan! Banka će biti bez straže na par minuta, Dante je potplatio obezbeđenje. Tada mi upadamo, a onda bežimo na krov i čekamo helikopter. Sa novcem iz banke Grobari će biti jedan korak bliže da postanu najmoćnija banda u Rimu! Hahahaha!
Đuzepe: U pravu, tako je, Antonio! A najbolja stvar je u tome što se ta banka nalazi na teritoriji Buldožer bande. To nam samo olakšava posao…
Antonio, Đuzepe i Leo se zadovoljno smeju, ali Serđo je vidno šokiran njihovim rečima…
Serđo: Đuzepe, šta to pričaš? Pa mi nismo dobri sa Buldožerima…
Antonio, Đuzepe i Leo krenu u još veći smeh… Đuzepe stavi svoju ruku na Serđoovo rame, pa kaže: Hahaha, Serđo, ti, izgleda, nisi čuo novosti! Hahahaha… Pre četiri dana onaj ludi ubica Crni Gavran je pobio pedeset članova bande Buldožera, sasvim sam. Ubio je većinu glavnih ljudi u tom poduhvatu. Banda se praktično raspada! Hahaha!
Serđo je sada u još većem šoku. On se odmakne od stola i počinje da se znoji: K… k… kako je moguće da je neko uspeo da ubije pedeset ljudi odjednom? Šta je taj Crni Gavran, smrt glavom i bradom?
Antonio, Đuzepe i Leo krenu u još veći smeh.
Antonio: Ma hajde, plašljivko, opusti se! Pa Crni Gavran je najopasniji ubica u ovom gradu. Možda čak i u celoj državi… Hahaha! Koga briga kog on ubija, ja se ne žalim dokle god on nastavi da nam eliminiše konkurenciju! Haha…
Đuzepe se obrati Antoniu: Hahaha, u pravu si, brate. (Đuzepe se zatim obraća Serđu) Znaš, Serđo, mene mnogo zanima kako Crni Gavran izgleda. Jedino što se o njemu zna jeste to da ostavlja masakr gde god da se pojavi. I, naravno, jedno gavranovo pero kao vizit-kartu…
Antonio: Momci, momci, možda je on neki mutant, kao nindža kornjače! Hahaha…
Svi se smeju sem Serđa. On izgleda sve uplašenije i uplašenije…
Serđo: Realno gledano, on i ostatak Crnog klina ubijaju kriminalce bez obzira na to za koju bandu rade. Crni Gavran je napadao i Grobare, ali ne verujem da neko može da ubije pedeset ljudi… Zamislite scenario da nas ima pedeset i da se taj ptičji mozak pojavi – ni mi ne bismo prošli ništa bolje.
Antonio, Đuzepe i Leo prestaju sa smehom. Sada, kad razmišljaju o tome, i njima postaje nezgodno…
Antonio: Ma hajde, ljudi, koga briga za to! Imamo posao u banci! Hahaha!
Svi su sad malo veseliji i Antonio počinje da objašnjava detalje plana… Ali ono što ovi slepci ne znaju jeste to da je u ovom skladištu još neko sem njih, paukova i pacova. Nešto opasnije.
Odjednom Leo ispusti mali uzdah… Svi pogledaju u njega i momentalno se šokiraju. Krv ide iz njegovog oka, a u oku mu je zabijen mali nož… Leo pada na zemlju… Svi momentalno uzimaju oružje i gledaju svuda po skladištu, ali nema nikoga…
Serđo se opet preznojio od straha: Da… da… da li je moguće da je ovo delo C… C… CRNOG GAVRANA?
Antonio i Đuzepe su takođe prestravljeni Serđoovom idejom. Zajedno kažu: Ne lupetaj, idiote…
Odjednom se čuje neka buka iza njih. Okreću se, ali nema ničega…
Antonio: Ko god to bio, brz je kao đavo…
Atmosfera postaje zastrašujuća. Antonio, Đuzepe i Serđo shvataju da su im životi u opasnosti. Odjednom se čuje ženski glas kako peva. Prelep glas, ali i pomalo jeziv. Peva neku malo čudnu pesmu:
Ne boj se, moja ljubavi,
Pauk te neće ujesti.
Uvek ću te štititi,
Možeš mirno spavati.
O, ne, pauk je u sobi,
On dolazi po tebe.
Ja sam tu da štitim te,
Ubijam pauka, ubijam i tebe.
Antonio, Đuzepe i Serđo su zadivljeni tim prelepim glasom – zvuči kao da anđeli šapuću. Ali nakon par sekundi ih podilazi jeza. Oni dobro znaju tu pesmu. Nikad je nisu čuli uživo, ali tu pesmu je smislila jedna osoba. Jako opasna osoba… koja je toliko luda da peva i ubija.
Odjednom pogledaju na jednu od greda u skladištu i vide prelepu mladu ženu u lepoj crnoj kratkoj haljini, sa tamnoplavim ogrtačem… Kosa joj je bila duga, braon i prelepa, a lice takođe. Sedela je prekrstivši svoje slatke noge, a na stopalima je imala lepe crne sandale. Na sve to još i crne rukavice i lepe velike sise…
Misteriozna žena: Pa… gospodo, kako ste? Nadam se da vam se svidela moja pesma… Ja sam Jezivi Slavuj… Planirate da opljačkate banku, ha? Delujete mi kao živahna govna… Baš slatko. To je razlog više da vas ubijem…
Antonio, Serđo i Đuzepe upadnu u još veći šok. Samo se tresu, a onda Antonio kaže: Ti… ti si Jezivi Slavuj! Drugi najveći ubica u ovom gradu…
Jezivi Slavuj stavi desnu ruku na svoje grudi i kaže: Oh, jao meni… Pa vi ste čuli za mene! Polaskana sam, mada… (zatim pomera svoju desnu ruku blizu brade, obuhvati je prstima i počinje da priča veselim i zanosnim tonom) s obzirom na to koliko ste pričali o mom kolegi Crnom Gavranu, pomislila sam da je on vaš favorit… Ali drago mi je da poznajete i moj rad. Devojka voli kad je neko primeti… (Glas joj postaje ozbiljan, bez trunke dobrote i milosti) Ali dosta razgovora. Morate da umrete…
Jezivi Slavuj skače na pod, vadi dva bodeža i zarije ih u Serđov vrat. Serđo pada mrtav. Sve se odigralo za pet sekundi. Jezivi Slavuj brzo zarije bodeže i u Đuzepeov vrat i on pada na pod. Antonio se izmakne, a suze besa mu idu iz očiju…
Antonio, pun tuge i besa: Đuzepe!!! Ne zanima me koliko si opasna, kurvo! Platićeš mi za ubistvo mog brata…
Antonio počinje da puca na Jezivog Slavuja, ali ova žena je jako brza – izbegava metke bez problema… Antonio je ostao bez metaka u pištolju. Pruža ruku u džep da uzme još, ali tada ga Jezivi Slavuj velikom brzinom razoružava tako što mu zabija bodež u ruku sa pištoljem. Antonio vrišti od bola, a pištolj mu ispada iz ruke… Jezivi Slavuj se pomeri unazad, a zatim šutne Antonia pravo u stomak. Antonio se tetura unazad, vadi drugi pištolj, ali ga Jezivi Slavuj lako razoružava jednim prostim šutom u ruku…
Usledio je još jedan šut, pravo u glavu. Antonio je na podu, a Jezivi Slavuj stavlja svoju desnu nogu na njegove grudi.
Jezivi Slavuj: Nemoj da se ljutiš na mene, to je samo priroda. Vi kriminalci pravite probleme, a mi ubice vas eliminišemo…
Jezivi Slavuj zarije nož pravo u Antoniovo srce…
Jezivi Slavuj: Inače ne ubijam ljude u srce, ali nazvao si me kurvom, tako da… šta da ti kažem, ološu…
Jezivi Slavuj izlazi kroz prozor. Ostavila je samo papir pored Antonia, na kom piše:
Ne boj se, moja ljubavi,
Pauk te neće ujesti.
Uvek ću te štititi,
Možeš mirno spavati.
O, ne, pauk je u sobi,
On dolazi po tebe.
Ja sam tu da štitim te,
Ubijam pauka, ubijam i tebe.
…
…
…
Godina 2002, mesec april, dan 13, vreme 6:30.
Jedna mlada žena duge žute kose, sa izraženim jagodicama, kuva u kuhinji. Kuhinja je slatka i temeljno očišćena. Mlada žena žute kose postavlja sto. Tada u trpezariju ulazi još jedna žena, koja izgleda isto kao i Jezivi Slavuj, samo u slatkoj roze spavaćici…
Žena u spavaćici se lenjo proteže i zeva: Ijaoj… Juče je bilo baš dosadno na poslu. Jedva sam čekala da se vratim kući…
Žena sa plavom kosom: Pa ne bih rekla da ti je bilo tako dosadno kao što tvrdiš, Lucia. Posao ti se završava u deset, a ti si se vratila negde oko jedan sat ujutru…
Žena u spavaćici, po imenu Lucia, sedi za stolom i počinje da jede omlet: Sofija, Sofija… Nemoj da se zanosiš. Vratila sam se kući na vreme za krevet…
Žena sa plavom kosom, po imenu Sofija, sedne za sto, naslanja ruke na sto i počinje da zadirkuje Luciu: Slušaj me, velika seko, mene ne možeš da lažeš. Gde si bila sinoć posle posla?
Lucia, namršteno: Uhhh, dobro, bila sam u kafiću, jasno!
Sofia: Ma nemoj? A u kom to kafiću?
Lucia, namršteno: Pa… u normalnom kafiću… (Nastavlja u sebi) Kako me nervira ponekad! Najgore je što sam zaboravila da smislim neku ubedljivu laž. Ne mogu da joj kažem da sam sinoć ubila četiri člana bande Grobara.
Sofija: Živimo zajedno otkad mi je počela godina na fakultetu. Uvek je isto: s vremena na vreme se negde iskradeš…
Lucia, jako iznervirana: U redu, u redu, imam dečka! Jesi li sad srećna? Samo ne želim da tata sazna za to, znaš kakav je.
Sofija je začuđena: I… imaš dečka? Jesi li sigurna da on ima oči?
Lucia, već pomalo iznervirana: Ti stvarno… Oh, samo ućuti…
Sofia i dalje nastavlja da se sprda: Ne, ne, velika seko, ja sam presrećna. Nisi mi ništa pričala, već sam se prepala da se drogiraš! Hahaha! (Lucia prevrće očima) A da li se možda drogiraš sa svojim dečkom? Hahaha!
Lucia, sad već iznervirana, ispušta dramatičan uzdah: Ponekad stvarno umeš da budeš budala, seko…
Sofia i dalje nastavlja da se sprda: A kako se taj tvoj dečko zove? Koliko dugo ste zajedno? Odakle je?
Lucia pocrveni, a lice joj postane tužno: Ne želim da ti kažem dok mi ne platiš… za bitne informacije. (Lucia se osmehne, a onda počinje da se smeje) Hahaha, žao mi je, seko, poverljive informacije…
Sestre se smeju, ali Sofia je iznervirana jer njena sestra ne želi da otkrije svoje tajne… Lucia odlazi u sobu, brzo se sprema i odlazi.
Lucia: Idem na posao, vidimo se, seko…
Sofia: Sada je 6:48, a tebi posao počinje u 8. Baš rano ideš… Ili možda odlaziš kod dečka na jutarnju akciju? Hahaha!
Lucia se zaustavi pored vrata i kaže: Želim malo da prošetam danas pre posla, a i ne volim kad me neko ispituje. Nisi mi ti mama… (Blagi osmeh i sreća joj se pojave na licu, pa kaže) Vidimo se, mala seko! Nadam se da ćeš imati iznenadni ispit danas na fakultetu…
Sofija se pravi da je šokirana i kaže: Jaoj, umukni, sotono!
Lucia odlazi, a Sofia se samo nasmeši i nastavlja da jede… Lucia se šeta po gradu dok ne dođe vreme da ode na posao. Ona ulazi u gradsku biblioteku i staje na recepciju…
Lucia razmišlja u sebi: Baš sam se unervozila zbog ovog ispitivanja. Sofija nema loše namere, ali… ne mogu da joj kažem da sam ubica. Ne mogu da joj kažem da sam član Crnog krila. Ne mogu da joj kažem da sam ja Jezivi Slavuj… Bila bi u opasnosti i ona i mama i tata. Nadam se da će mi Maestro sledeći put dati neku zahtevniju misiju. Ona četiri kretena od sinoć su bili patetični, prepali su se kad su otkrili da sam ja Jezivi Slavuj… Hm… Još više bi se prepali da je Crni Gavran dobio njih kao mete… Pitam se da li je Crni Gavran muškarac ili žena… Ponekad poželim da sam kao Maestro. On je, pa… savršen čovek. Uvek zna šta treba da radi, uvek ima reč za sve… Ali ja sam ja, Lucia Gali, obična devojka koja nema dečka i nema baš neki život… Ako ništa, barem imam ekstra reputaciju drugog najopasnijeg ubice u ovom gradu. A takođe mi ide i radni staž ovde u biblioteci. Nije loš… valjda.
