Na dva svetlosna sata od zvezde Lusore, Nalazi se Epitalam, planeta pesnika, Gde je svaki pesnik istom lučom stvoren, Jezik su im rime, akcenat je tehnika. Onde imaju moć da gospodare svime, Da sagrade most do neba jednom rečju, Ne treba im štapić, dovoljne su rime, Jer i odrasli imaju onu maštu dečju. […]
Baš u gluvo doba, negde oko pola noći, Na čas su zadremale dvorske straže, I baš tada desio se ovaj gnusan zločin, Počinilac neznan, dokazi se traže. Lupež je provalio u pesnički kabinet, Ispremetao rime, ustrojio opšti haos, U potrazi za nečim, niko ne zna čime, Je li motiv krađa ili možda pakost? Zapravo
Ne mogu puno toga, al još u pesmama sam kadar, Da skrojim svet po meri i u njemu budem vladar, I da osvojim te pesmom, to moj je pravi plan, S dve reči da prizovem sunce, kad budeš htela dan. I sve svoje verne trupe, poslao bih u taj boj, Flotu specijalnih rima u
Ti nisi samo žena, jedna u gužvi mnogih,Koje kroz srce samo prođu, i ne zastanu ni tren,Ti si više kao rima, koju na dar od Boga dobih,Da u duši cela veka osećam šapat njen. Ti si više kao pesma, koju čuvam ja u sebi,I ne znam gde te više ima: u srcu il u
Нисам сигуран када ни на који начин, Је у мој живот ушла и пустила корен, Какав чаробни напитак, какав тајни зачин, Ме убедио да сам само за њу створен? Наглавачке је окренула цео мој свет, У моје стихове је уплела црвене кончиће, И само једном речју променила ми клет, Већ другом је побркала све
Ponovo se život kruni sporo,Dan je isti, samo imena menja,Čak i ja sam isti skoro, S malo većom dozom podozrenja. Kroz zlatno lišće i gusto granje,Probijaju se bledi, topli zraci,Uz hitru reku stoji staro zdanje,Stari mlin gde sad igraju se dečaci. Šetao sam uzvodno u potrazi za mirom,Posmatrao sam nemo pastrmke u reci,Tad
Поново се живот круни споро, Дан је исти, само имена мења, Чак и ја сам исти скоро, С мало већом дозом подозрења. Кроз златно лишће и густо грање, Пробијају се бледи, топли зраци, Уз хитру реку стоји старо здање, Стари млин где сад играју се дечаци. Шетао сам узводно у потрази за миром,
Bio je to prosečan avgustovski dan, Izrazito topao, čak i za ovaj deo godine, Kiselog lica sam napustio stan, Kao pred ratom, bežeći od rodbine. Žega me je pritiskala sa svih strana, Nervi su mi trepereli kao neonke, Iako izlazak nije bio deo plana, Vapim za mirom nakon sinoćne netrenke. Mojom ulicom šunjao
U gluvoj noći, kad sve spi, Kad se nad gradom nadviju sni, Nakon što završi narodni pir, Tek tada u presto zasedne mir, A sledećeg jutra, kad zora zarudi, Zvuk voza na šinama ceo grad budi I čim ona iz voza u grad navrati, Sve bulevare prekriju šapati. Skrivaju poglede, muškarci i žene,
Još jedan sasvim običan Četvrtak, Ni po čemu drugačiji od ostalih, Kotrljao se nezgrapno kao belutak, Šutiran drumom svih prolaznih. Jesen je unajmila sve gradsko drveće, Da sašije najfiniji kaput za puteve, Na put kreću sve trupe vojske leteće, Istim tragom kuda su lani lutale. Nebo se zamutilo tmurnim notama, Oblak se šepurio
Svež aprilski dan na palubi, Posada je uveliko spremna na Markizu, U koje god jedro čovek da se zadubi, Zaključio bi, na kraju, istu ekspertizu. Gordi, smeđi džin spremao se za polazak, U luci Antverpen uobičajena buka, Kao da grad očekuje neki važan dolazak, Bila je to prestonica raznih marifetluka. Svuda su naokolo
Био је то просечан августовски дан, Изразито топао, чак и за овај део године, Киселог лица сам напустио стан, Као пред ратом, бежећи од родбине. Жега ме је притискала са свих страна, Нерви су ми треперели као неонке, Иако излазак није био део плана, Вапим за миром након синоћне нетренке. Мојом улицом шуњао
