I   U svetu bez jednog Džejsona¹ Leže zaboravljena tri daha Svaki ječi na svoj način I ni jedan od njih ne ostavlja više trag Možda u vidu zaboravljene otpusne liste Iscepano-požutelih ivica na tavanu Možda u obliku nasumično generisanih brojeva Na plastici istekle zdravstvene knjižice Možda je jedan od njih Pacijent 3 U nekom […]

Ponekad imam osećaj da smo svi ovde došli da odigramo igru Da provozam koji krug A onda zauvek nestanemo. Ovaj se trenutak čini kao cela moja defincija i melanholija Sav značaj dajem svetu A on mi ga uporno oduzima Pitam telo Hej Šta mi je potrebno sada Ako nema odgovara Znaću da sam prevazišla sve

Мој отац је провео животшетајући једном истом улицом,горе-доле, сваки дан.За њега није имало никаквог смисла обилазити друге улице и места. Ишао је другде само када мора. Годинама размишљамо улици мог оца,на којој га већ одавно нема.И прођем њом увек само због њега,знам да би волео да ме види ту. И помислим тада – како си

22.37večeras radio svira najtužniju pesmukad umre ljubavkao da zna da ti i ja već nekoliko večeri zaredomsedimo bez tonadok imam osećaj da se iz minuta u minut svaki stih pojačava sambez naše volje kao da zna da mi već nekoliko večeri zaredom vodimo računa da se slučajno ne okrznemo prstimadok uzimamo daljinski da promenimo kanalkada

  Могу ли рећи још понешто што речено није, док тражим далеко и дубоко? Пловим у одсјају беспрекорног дана и звезданој ноћи, а могао бих тако довека, докле год даљине досежу. Не зна им се крај, а почетак је уздах мира, па се питам: познаје ли границе? Не, не, не могу рећи, но душа зна

ti i ja uvek razdvojeni zarezom nikad spojeni tačkom u tvom osmehu vidim obećanje koje ostaje nedovršeno u mom pogledu skriva se čežnja koja se ne usuđuje da pređe granicu koraci nam se prate ali nikad ne  postaju isti ritam kao dve pesme koje se slušaju zajedno ali ne pevaju u horu ti i ja 

Очи ти грлим, усне миришем док дубље и мирније дишем обгрлим ти тело док прелази у подсвест  трзајући се љубим ти снивања да те не море  чекам да твој поглед објави Свитање

Duša je lutalakroz vekovei eone i nalazila sve one manekoje su nas odvajale. Prišla sam ti više puta,ali nisi bio blizu. Otišla samda iskusim život bez tebe. Došla sam opet, kao ribakoja se probija kroz vodui sve njene dubine, da ti kažemda sam možda sadatvoja vila, koja će te voditiu put spoznaje i znanja. Moja

svet koji osećam čulima i misao iz davnina ovaj treset koji dotičem kao da je star eoinma i pećinski čovek se budi u meni on je ja iz prošlih vremena jezera stara puna mistike školje iz davnina misli o vodi koja se utapa u samu sebe i u nebo četinari i zelenilo samo za mene

Пали се свећа, пламен се гаси, То није ветар то су неми уздаси. Са друге стране покушава да каже: Све је у реду, ништа ме не боли, Има ко још увек да те јако воли.   Тело је мртво, ту сам иза тебе, Окрени се, чувам ти леђа да те нико не зајебе. Покушавам да

1. poglavlje Želela sam da osetim život van kontrole i svakog konteksta svake žile koja me vezuje za sadašnji trenutak kao mrtvak koji doziva i niko ga ne čuje u večitoj slobodi nevezivanja tamo sam našla svoj kutak slobode

Волим те ја, Гаврило.Дај ми руку, дај.Је ли лакше сад?Тешко је заволети живот у преживљавању, знам.Овде је увек само мука и јад,сиротиња.Безболније је гинути. Како си ти млад.Што ниси чекао да порастеш?Знам, гушила те немоћ, ње си хтео да се ослободиш.Тешко је било, знам, тешко.И сада је тешко.Чекај, чекај, не жури.Дај ми руку, дај. Је