Divlji cvetovi seuzdižu iz traveu tvom dvorištuda vide prolaznike.Prolazniciistežu vratoveda vide njih,oštre,drsko otvorene,nametljive.Nimalo ne liče natvoje ucveljene drugove.Nevidljive mačketrupkaju po tavanui cela kuća noćukao da se ruši.Ali to ne čuješ ni ti,ni tvoje umorne komšije.Ti, jer više ne postojišu obliku u kom te pamtim.Oni, jer su previše zauzetisopstvenim postojanjemmeđu oronulim zidovima.Cvetovi nikad ne napuštajubrod koji […]

Još jedno leto Još jedno letosa kojim nižu sedugi dani jarki,svetli i žarki. Još jedno letovedrih, zvezdanih noći.Kratki su koraci kojima će proći.Da li će kao oluja, iznenada, u meni doći? Još jedno leto,a smiraj daleko.U beskonačnosti trajanja,tražim ka horizontu pogled. Kako izgleda doživeti spokoj?Da li duboko i skriveno u morupočiva beg od pustoši?Ni od

Juli je i borim se sa vetrenjačamabiram posao kao slamku u plastu senasve je na dodir toplo a tako dalekodubok uzdah me budi iz snaiz osećaja i očajasve miriše na blizinu krajakakav je osećaj imati?i spokoj i smiraj i sveo čemu sanjaškada bi se san javio jednomja bih bila kralja sve se čini vekovima dalekoiako

Tražila sam te, dugo.  Na mestima  gde nikad  nisi bio.  U pogrešnim  ljudima .  U tuđim  osmesima.  U pesmama  koje nisi  slušao.  U gradovima  koje nisi  posetio. Na ulicama  kojim nisi  prošao.  Na klupama  gde nisi  sedeo.  To su bili  drugi ljudi,  drugi osmesi,  druge pesme,  drugi gradovi,  druge ulice,  druge klupe.  Neki susreti  ostanu 

Ко каже да те нећу видети,кад ће се Сава гордити твојим одразом?Ко каже да те нећу чути,кад ће о теби звонити звона Саборне цркве? Ко каже да ме нећеш миловати кад ће о твојим рукама шапутати ветаркоји си кротио машући возачу ГСП-а да би сачекао баку?Кажу да ће у Београду данас бити хладно. Сигурно нису видели

Лаж је ушла кроз утробу аромом истине, појели сте мислећи да постоје деца без Оца. Вирнули сте само кроз врата познања, а већ вам је нос удахнуо задах смрти. Изнутрице вам се просуле споља: заразили сте и даровани вам свет. Нисте богови него сте голи, пече вас стид па вичете: нисам ја! Нечујно вас врти

baš onaj put svilenkast i žut te čeka jer nema toga leka koji će poteći kao reka i reći ti od pamtiveka koje su to more koje muče sve stvorove oh negde te čeka ta zbrka izdaleka kada sve godine veka spojiš u jednu i kažeš proći će dreka i samo će lepa misao da

Пре него што сам умро, убили су ме, па сад морам мртав да чекам смрт. Ха-ха! Којешта! Ја сам и без убица умирући и са умирањем рађајући. Из Старог у Новог човека,  док коначно не скончам и будем бесконачан.

Zapamti kćeri moja, samo hrabri uspeju da stoje. I na leđima svojim da noseSve nedaće što im na ramena slete. Zapamti kćeri mojavreme nikoga ne čeka, sve što želiš uradi sada, ne čekaj pravi trenutakjer trenuci prolete kroz treptaj oka. Zapamti kćeri mojauvek budi sebi lepane veruj nikome ko ti kaže da nisijer svoju lepotu

pronalazim sebe u sutonu zvezda u magli obećanja i sva moja gnezda nisu sama pronalazim sebe u bojama sna nebo koje cveta kao sa dna pronalazim sebe usnula i sama kažeš ja sam dama ali nemam srama da odem bez blama i od usana eh ima dana kada je tama veća od želja a osmeh

Хоћу да будем птица макар иза решетака хоћу да будем гранчица маслине макар ме шибали ветрови хоћу да будем дечије срце макар ме проболе стреле хоћу да будем песма макар сузама исписана   нећу да ми живот боду границе удобности  

Изашао сам на паузу у службеном оделу. Помоћни радник у школи: Црно-плаво одело, трегери.  Скоро смотан дуван остављао је тежак мирис.  Био сам опуштен и помало ружан,  такав је био и дан.  Али, не марим.  Не бих марио ни оволико,  да ниси прошла,  да касније нисам помислио како сам баш због тебе приметио како изгледам.