Dok se kišne kapi sustižu, dok nebo teško diše, povremeno sijalica trepne,kao da se zagrcnula. Slučajno oko mi maglu na prozoru okrzne. Mogla bi napisati nešto,da mjesec me zapamti. Jer evo ga viri krajičkom oka i namiguje. Ja mu nacrtam smajli , on se osmehne i pobegne. Jasminka Nikolić ex Brdarević
Vreme između dva autobusa potrošila sam krenuvši kroz beogradski park. Dva sata čekanja odlučim da sve sa torbama odem do Balkanske ulice i poslastičarnice koja tu i dalje živi ili se samo nadam. Beograd uvek ima šta da ponudi, ukoliko mi sami ne tražimo. Nedelja. Jutro bez prolaznika. Uglavnom čistači čiste ulice, umorni pekari prodaju
U prohladno rano jutro žuti taksi kruži gradom.Taksista je profesor koji je ostao bez posla, sad svakodnevno prevozi ljude. Jutarnji raspored vožnje je postao kao režim autobusa. Svakodnevno isti ljudi čekaju prevoz. Lepa mlada žena crvene kose, u roza mantilu u crvenim štiklama, već uredno čeka i pokazuje znak mahanjem.To je sekretarica koja svako jutro
Danas ništaneobično. Običan dan. Ustajanje,vežbanje,kafa,vesti,jutro je malo sporozatim se zahuktava dan. Ubrzavam pokrete,korake, mis’oidemčekaju me obaveze. Mozak traži hranušta jestisvaki danpitanje sledia da je neštoonako presnoda ostane u farmerkamamesto. Sunce danassvetlošću javljada biće raspoloženjai dobra zdravlja. Da još napišem neštojer na beliniima uvek mestatu prijatelj čekai kad si besnai kad si radosnai za pisanjevrlo podobna.
U oku momemrak i tamaponeka zvezdasvetlost prelama. Volim te kućei noć bez ljudijer ljudski maloima ko da ponudi. Mnogo je zvanihmalo izabranihmogu i samana put večni. Spoznaješ svaku gordost ko zmijupustite moju istoriju. Tako je mala i nebitnakad pogledate da se ruši pola sveta. Jasminka Nikolić ex Brdarević
Mati Anastazija, je nekada bila Žaneta Petrović. Po profesiji istoričarka umetnosti. Suprug joj je bio ambasador u Francuskoj. Radila je kao kustos muzeja u Parizu. Prilikom krađe slike holandskog slikara, koja je bila procenjena na vrlo visoku svotu novca, osumnjičena je. U to vreme imala je devojčicu Petru, koja je rođena u Francuskoj. Porodica se
Dosadna pesmaDobro jutro , reče sat.Zar je ovo dan ?siv sumoransav umoran i dosadan.Izeš dan !Kakav ružan i rugobannamršten i kišovit.sa kafom je još gori.Ona dođe da razboritek se onda rastužiš.I potutuljiš.Svega ima u toj zbrciuglavnom se loše vrti.To zbog dana nije čudoAli u glavi sve je crno.Čekam neke bolje danečekam neke tople noćikad zrikavci
Ovo je jedna turistička tura života. Putujemo kroz vekove. Obilazimo mesta najvećih stradanja, poprišta borbi, stvaranja kraljevina i pomeranja granica. Putujemo od početka milenijumima godina pre nove ere i sa početka nove ere stvaranje novih carstava i novih Bogova. Pomeramo granice načina putovanja od luksuznih aviona, preko raznih mogućnosti prevoza do pešačenja hiljadama kilometara
Ona izvlači iz sećanjaružne trenutke svojih godinaprovedenih uz manipulatorasvih teorema i sunčevih sistema. Raznih tema, svakojakihnajviše lažovskih pričanikada ne dosanjanih snovaslepljenih trepavica od suza. Usnulih dečijih glavicauspavanih od brigeza svađu iz susedne sobe. Sada shvata sve veštine takvoga mozgaglupu naivnost koja je padalana iste fore pravdajući se da belo je crnoda dan je mrak. Još
Nećete verovati al’ ima i toga da tužan čovek u radost pređe rešava moj unuk, majstor je pravi okrene se natraške i dubi na glavi i tuga pređe u smajli pravi Pepa prase i svi likovi srećni budu kroz pogled taj. Kad mamu ljuti dubi na glavi. Majka se smeje, vragu mali sretna sam samo
Buđenje iz narkoze u bolesničkoj postelji liči na isterivanje đavola. Muka, znoj osećaj krivice i beznađa. Suze, koje se slivaju u reku sudbine. Pitanje se pred njom postavlja da li je završila sa ulogom majke za sva vremena ? Ulazi doktor i kaže joj, da je jedva obavio abortus. „Jako ste bili nemirni , iako
Krik Osećaj nemoći u nevolji pobuna protiv društva sveprisutna tuga ličnog i svetskog stradanja. Svet je nesavršeno mesto prožeto patnjom i tragikom čoveka. Ima li nam spasa da nam dete stasa u zdravog čoveka ima li vajde od našeg glasa. Smrt je nemio događaj a samo izgovaranje reči nevericu nam stvara. Život je nepovratna pojava! Pozivam
