Думати, думати и само думати! Не знатно сам унапредио баћушку Лењина. Наравно да треба и учити. Стицање знања је носач надоградње. База од које се креће. Што више информација, повећан је број комбинација. Тајна лежи у примени накупљених података. Данас је васељена стационирана на мрежи. Зашто преоптерећивати капацитете? Бубање напамет закинуто је смисла. Одговори су, […]
Сваким наредним открићем, удаљавамо се од творца. Сагледавамо извесност и стрмоглављујемо у снужденост. Рај је раскућен, небеса су окупирана. Пакао се топи, испуњава га магма. Препуштени разуму, напуштамо веру. Окрећемо се идолопоклонству. Наука је популистичка религија. Садржи есенцијалне карактеристике. Нама влада Господ технологије. Овенчан у облику уређаја. Невидљива сила, што обитава у сајбер галаксији. Недокучива
… Бум… Бум…. Бум. Бум-бум. Бум-бум. Бум. Бум-бум. Бум. Уууууууу…. Клуб. Мрак. Гужва. Стробови. Ласери. Топови. Боје се мешају. Смењују. Трепере. Из зидова шишти магла. Опори, слаткасти воњ. Идемоооо! Уститрала у ритму, преплетена тела увијају махнитим трансом. Тама испија обрисе. Гомила се лепи, попут желатинасте масе. Туц. Туц. Туц. Туц… Аааааа! Вози их примарни нагон.
Заљубио сам се! Опажам сопствену тежњу у враголастим очима, продорном погледу, заносном смеху. Боже, како цакан осмех има. Отимање растварајућег геста ме усхићује. Стога прокљувих да ме привлачи. Давати, безгранично пружати, а не тражити реванш за узврат. Савршенство! Врхунско осећање, титрава сензација што нас чини полтенима. Свуда удишем познати мирис. Куда год да одем, где
Што ли дизајнирам списе? Када од низања стихова, ионако нема вајде. Ко ће их читати? Не постоји основ суновраћања у мој рејон? Намрчени, изопачени, одурни, брутални универзум. И ја га ескивирам, или бар покушавам. Можда бих требао да се мењам? Славим екстраваганцију, радујем иновацији, плешем заводљиво. Вабим призоре разблаженог и безобличног плезира. Пожељно је, али
Пела се мрачном улицом. Штикле јој запињаше за калдрму. Вече цмољаво, влажно. Мирише на кишу. Трошни торањ се претећи надвио, бдећи над главом. Деловао је крезаво, услед недостатка цигала. Вијугаво степениште тежило је врху. Храбро закорачи. У мрачном собичку, чекаше је вештица. Окружена наптицима, праховима и биљем. „Изволи дете.“ „Знате, свиђа ми се један дечко.
Звер Псст! Чујете ли урлик? Крик чија силина урушава планине, равна брда, демолира бране, подиже мора. Претећи да нас поплави, бујица хита ка вашим срцима. Предочавате ли жустрину, региструјете ли рихтере разорних вибрација? Нису ли застрашујуће? Ојађени јецај може произвеси само некакво накарадно биће. Ја сам звер! Креатура са човечијим ликом и благим очима.
