Mećava ih je udarala u modra lica svojim bičevima. Dah iz usta se u trenu ledio i kao krte igle padao na zaleđeno tlo pod nogama. Milunka i njena unuka su žurile podno brega stiskajući naramke granja za potpalu pre nego što se mrak skroz navuče. Odeća im se od naleta vetra lepila za […]
Zavejalo je do krovova negde oko Svetog Nikole. Vukovi su te godine silazili do samih taraba, ali Vojka se nije plašila vukova. Plašila se tišine koja bi pritisla brvnaru čim bi ugasila luč. Bila je sama već treću nedelju. Muž joj je otišao u šumu u drva i sneg
Gvozdenovom proračunatom oku ništa nije moglo da promakne. U ovoj kući ispunjenoj teškim mirisom sveće, tamjana i sveže smrti, on je krišom među ovim prostim ljudima zagledao svaki rever kvalitetnijeg odela. Svaku ruku sa koje je zasijao prsten. Svaki nabor kaputa koji je na grudima, u unutrašnjem džepu krio neobično debelu izbočinu. Nije on
Draginja je zastala pred pragom trošne kuće, a zatim ušla unutra sa teškom mukom. Muka nije bila njena, ali ju je ona osećala kao tvrdi samar na leđima koji joj žulja svaku kost. Po prvi put se iz sela vratila kada je mesec već bio visoko, i znala je da će je to odati.
– … pokućstvo male vrednosti, porodična grobnica i poslednja neisplaćena plata. Od dragocenosti ništa osim jednog džepnog sata na lancu, jedino od veće vrednosti zatečeno u kući pokojnika. – čitao je sudija. Na spomen sata, udovica iskolači oči i prekide sudiju: – Ne, ne, ne! Nikako! Ne prihvatam sat, to nije njegovo,
1. poglavlje Sobu obasjava jarka plavičasta svetlost — laptop se konačno uključio. Sada mogu da pogledam anime koji sam odavno planirala da pogledam. Drugarica mi ga je savetovala još pre mesec dana, argumentujući time da su Japanci u snimanju koristili nove tehnologije kojih ranije nije bilo u celom svetu. Koje su to tačno bile tehnologije,
Priča “Baba Roza” je ušla u uži izbor 2025. godine na konkursu za kratku priču “Sa kaldrme i sokaka: neispričane priče iz starih srpskih gradova” i štampana je u zbirci grupe autora Dvorišta u Zemunu bila su jedan poseban svemir, sudar različitih sudbina i životnih neprilika — siromašna,
HVATAČICA SNOVA Figura slona visoko uzdignute surle i mlečno belih kljova šepurila se na jednoj od polica. Ledja su joj bila prekrivena raskošnim prekrivačem zlatastih nijansi i imitacijama dragulja. Iz rupe u zadnjici virio je mirišljavi štapić i odašiljao dim sa mirisom lavande, polako izgarajući. Zadubljena u misli, jedva svesna sopstvenih pokreta, odložila je okvir
Mislim da je večeras ta noć, večeras ću oduzeti sebi život. Juče je bio moj zadnji radni dan, nisam rekao svojim kolegama da ne mislim više dolaziti na posao, ali zašto bih. Danas sam odlučio posetiti kuću gde sam do skoro živeo sa svojom ženom. Kako sam se parkirao na prilazu i otvorio kapiju dvorišta
Sanjala sam svoju staru kuću, onu sa teškim drvenim vratima u kojoj sam odrasla. Lep i sunčan dan nije ostavljao mesta za zle misli. Ipak, na staroj i zelenoj kapiji boje mente pojavila se, naizgled, jedna sasvim normalna osoba. Izgledala je obično sa kosom u paž frizuri neke neodređene boje, lica potpuno običnog i u garderobi koja nije isticala ništa na njenom telu: zelena majica kratkih rukava
Upozorenje: Sadrži eksplicitne scene nasilja, mučenja i gore elemenata. Preporučeno 18+ Maks se nalazio unutar dugog mračnog hodnika, hodnik čiji ne može da vidi kraj. Hodnik je drven, i u nekim delovima truo kao da treba da se raspadne svake sekunde. Dok je hodao tim hodnikom pronašao je mala skrivena drvena vrata sa svoje
Februar 9:10 Uveče, Dnevnik: Zdravo! Ja sam Aleks, skoro smo ja i moj prijatelj Ben došli na ideju da uradimo jedan mali eksperiment dok je on na tako reći odmoru haha, uskoro ide da devojkom u Egipat i tamo će biti dve nedelje. Dok je on tamo odlučili smo da po prvi put u našim
