– I, Petra, kako je bilo danas u školi? – čučnu Milena, pružajući ruke u zagrljaj. Udahnula je miris njenih lokni. Oko njih deca su trčala u svim pravcima i galamila, a Milena je čučala nepomično u istom položaju. Na ulazu je stajala Katarina, dežurna učiteljica, prateći pogledom svako dete i pravac u kome

            Milijana je gorko jecala, lica zabijenog u dlanove, dok ju je majka mehaničkim pokretima mazila po gustoj crnoj kosi. U sobi su se zraci sunca razlivali po posteljini sa vezom pupoljaka ruže i jastuku još mokrom od suza. Tekle su cele noći po njemu kao prolećne bujice.             – Ali majko, zaista je tako

                        Ivan Dimitrijević je već izvesno vreme primećivao da nešto nije u redu. Isprva je to pripisivao premoru, padu koncentracije, povremenoj neispavanosti, ali vremenom je morao da prizna sebi da je to počelo češće da se dešava, a on je sve veštije smišljao izgovore. Tog jutra pred početak zime je konačno priznao sebi da nešto

            Veče pre nego što je stari Tanasije nestao, bilo je isto kao i svako drugo do tada. Posle večere Bradići su ustali od stola, snaja je pokupila tanjire, muški seli pored peći, a baba Dubravka smaknula mrvice sa mušeme u pegavu staračku šaku i spustila ih u platnenu vrećicu polako otresajući ruke da joj

            Oboje, i Zdravka i Kosta, ostali su bez oca iste godine. Njen Petar je napustio ovaj svet tiho, bez pompe, otišavši u snu. Njegov Milosav se nije dao tako lako, bolovao je i dobrano se namučio pre nego što će dušu ispustiti. Bilo kako bilo, kada je izašla godina obojici, konačno su se venčali,

            – Kadijevići su nam doneli dva praseta i ćilim. – reče Dušanka dok je okretala listove požutele sveske pred sobom. Sedela je nalakćena za kuhinjskim stolom i lupkala se olovkom po čelu. Na ploči ukraj šporeta je šaputala supa, a iz pećnice se širio miris hleba koji bi svakog i iz mrtvih digao. Najednom

            – Pusti me majko, majko, zakasniću na voz! – nestrpljivo se Marko izvlačio iz zagrljaja koji je svaki put trajao sve duže. Otkako je otišao u varoš na školovanje, Paulina se iznova sve teže rastajala od sina jedinca, kojeg je sa teškom mukom sama odgajila a sada i školovala.  Marko oca nije zapamtio jer

            Otkako je posle steone krave crkla i ovca, a kukuruz spržila suša, Ranko je sa ženom Radom zaveo strogi post na vodi za sve ukućane. To je važilo i za svakoga ko je boravio pod krovom Rujevića, bez izuzetka. Ranko i Rada su govorili da su prokleti, da se u kuću uvukao greh i

            Od onoga dana kada je kao nevesta ušla u kuću Rajića, Tomanija je svako vece pred mrak bacala šaku soli preko praga. Iako u novom domu, ostala je verna ritualu nasleđenom od majke. Nova kuća, nova pravila. Nikada nije dozvolila da je od toga odvrate, uprkos čuđenju i ismevanju svekrve Zore koja je tražila

          Ima tome već mnogo kako su svi bunari u selu usahli. Jedan po jedan. Žila je zaustavila svoj krvotok i naglo se povukli u sebe, u svoje dubine, ostavljajući za sobom hladne tamne rupe koje su zevale prazne. Ljudi su kopali nove, ali nisu imali sreće u pronalaženju druge, žive