У тами ноћи, месечина ме обасјава. Отера сваки страх, и ставља ми осмех на лице. Сјајна месечина мој је друг на путу. Због ње је ова ноћ предивна. Месечина ми даје снаге да наставим да се крећем у овој мрачној ноћи. Била јесен или не, месечина обасјава ме.

Шта год желиш да будеш, то и оствари. Сву своју храброст скупи, да живиш свој сан.   Знај,да биће тешко. Али ти не одустај од жеље да живиш свој сан,   Живи свој сан,само живи свој сан. Без обзира на све препреке ти не престај, да живиш свој сан.

Чује се у даљини,предивна песма, чаробна песма,песма седам мора. Та песма ће ти помоћи да се заљубиш. Да у чуда поново верујеш.   Песма седам мора, тако топла, тако нежна, тако снажна, срце ти радошћу испуњава.

Изгубим се у твојим очима. И ти у мојим. Поцрвениш ти, поцрвеним ја. Али хајде да се ипак не заљубимо. Да не кваримо тренутке које делимо. Јер би се смех могао претворити у сузе. Не познајемо се довољно добро. Зато хајде да се не заљубимо. Макар за сад.

На небу месец млад, сија у тишини. Ја га гледам,па ме туга обузме. Помислим на тебе. Јер ниси ту крај мене.   Пало је суза не зна им се број. Овој тузи којој је месец сведок тражим лека. И налазим га у сјају младог месеца.

У једном моменту си поред мене,а у другом си међу звездама. Сећаш ли се свих оних тренутака које смо провели заједно. Тренутака који се неће вратити.   Али знај да те нећу заборавити. Увек ћу те се радо сећати ма колико год да боли. Увек ћу те волети. Чак и ако си сада међу звездама.

Можда ће ово звучати смешно,али ја тек сада схватам да смо ми у ствари странци. Странци који никад нису покушали да се упознају.Разумеју. Толико година је прошло,а ми се нисмо трудили да се зближимо.Ни мало.И да прође још доста година ми ћемо остати странци.

Киша пада чини се као да неће стати. Тако говорим себи,док ми срце за тобом пати. Према небу погледам тамни облаци се разилазе и сунце опет сија. Као да каже настави да се смејеш.   Ови тмурни дани неће трајати заувек ако им не дозволиш. Нека твој осмех буде као дуга после кише. Знам.Није лако.Али

Одувек сам веровала да је моја срећа само уз тебе. Али на болан начин сам сазнала да то није истина.   Бришем сузе. Идем даље,и не освћем се јер срећа негде другде чека ме. Јер моја срећа негде другде чека ме.

Црно као твоје очи. Слатко као твоје усне. Опојно као твој мирис. Топло као твоје руке око мога струка. Неодољиво као твоје речи љубави. Снажно као твоја осећања према мени. Ето,тако ја замишљам љубав.

Све до краја свемира. Ићи ћу ја, јер ми је срце пуно немира. Да открије снове нове.   Има ли краја овом узбуђењу или овој авантури.   Све у свему баш је забавно откривати снове нове, чак и ако то значи ићи до краја свемира.

Довољно је само да зажмуриш. Тада ти се отварају врата до најневероватнијих светова. Где звезде падају као киша. Плешеш са вилама,певаш са сиренема. Летиш са змајевима,одмераваш снаге са дивовима.   Можеш да будеш шта год пожелиш. Краљ тиранин или чаробњак мудрац. Приповедач из хиљаду и једне ноћи или продавац крофни.   Довољно је само да