Немој да пијеш из тог пехара пуног отрова. Немој да слушаш крике невиних. Не шаљи им вољене код Бога. Велики је то грех.   Нема потребе за мржњом. Нико од ње није имао користи. Немаш право да судиш другима,да глумиш Бога.   Зато немој,молим те,немој да пијеш из тог пехара пуног отрова. Живот је дат […]

Динг,динг,донг чују се звона. Тап,тап,тап пада снег. Хи,хи,хи смеју се деца јер долази Божић. Сијају,сијају украси на јелци зеленој. Миришу,миришу,топли колачи са циметом. Чаролија не престаје. Магија не нестаје. Јер у овој ноћи,долази Божић.

Шта видиш кад погледаш у моје очи. Можда сузе. Не,нећу плакати због тебе. Нећу у инат. Од сада ће у мојим очима да буде ватра. Одлучност. За борбу кроз живот.   У мојим очима неће бити туге за тобом. Било је туге. Превише туге. Али ми је она досадила. Сада ће на њеном месту да

Сањати снове велике као замак, или мале као коцка чоколаде. Свеједно је. Битно је да сањаш. Да си сањар. Сањар који дели са другима своје снове. Или онај који их чува само за себе дубоко у свом срцу. Снове препуне љубави и радости. Не престај да сањаш. Не престај да будеш сањар. Јер живот без

Недостижан. Тако си недостижан мојим рукама које желе да те загрле. Недостижан мојим очима које желе да се сретну са твојима. Недостижан мојим уснама које желе да те пољубе.   Недостижан,о тако си недостижан. За мене.

Када бих песмом могла да допрем до срца твог, можда не би толико зла било. Можда би смо се размели. Пружи руку пријатељства за боље дане. После ноћи,јутро мора да сване.

Са тобом желела сам пуно тога. Да гледамо месец и звезде. Шетамо у парку руку под руку. Да проживљавамо и сунчане  и кишне дане.   Са тобом желела сам пуно тога. Али све ће то остати само жеља. Жеља за коју можда ти ни не знаш.

Ово је веза између нас. Хајде да певамо сада сви у глас. Певајмо само певајмо,песму о љубави. Нека пева цела планета. Заборави на све своје предрасуде и певај са нама.   Ова веза нас све зближава, и боље упознаје. Тако магична је ова веза између нас. Зато певајмо сада сви  у глас.

Да смо могли да будемо заједно. Само ти и ја кад сунце изађе и зађе. Поред мора шетали и на сав глас се смејали. Певали песме о нашој љубави. Док гледамо у звезде. И пољубили се за растанак. Али све ће то остати само жеља. Само сан.

Желим да те видим макар на трен, да поново осетим како је то бити заљубљен.   Да нам се погледи сретну а образи порумене, макар на трен.   Питам се да ли и ти желиш исто да видиш мене, макар на трен,да осетиш како је то бити заљубљен.

Да сам киша која повезује небо и земљу, која се кроз вечност неће изменити… Да ли бих могла да повежем два срца? Да сам птица па да прелетим север и југ, исток и запад… Да сам цвет па да процветам као и моју љубав према њему… Да сам река, па да прођем сваку препреку, да

Песмо моја најдража,нек твоје слатке речи ветар носи далеко.   Нек те речи дотакну залеђено срце. Јер тада ће оно моћи волети.   Песмо моја најдража ко море дубока а као свила нежна, нек те ветар носи далеко. Далеко,далеко до залеђеног срца. Нека га твоје речи дотакну. Јер тада ће оно моћи волети.