Neki lik pokušava da se uparkira prilično bezuspešno ležim u krevetu čekam san kao nadu deprimira me bezuspešno parkiranje podseća me na mene satima i godinama mogu da trpim neuspeh ali svoj, samo svoj zbog ovog dole bi sišla ne mogu još i tudji neuspeh da slušam
Prošlo je leto a ja nisam nosila sve letnje haljine koje imam neke vise u ormaru već dva leta i opet sam ih ispalila krivo mi je neke su iz perioda neljubavnih orgija a neke iz 1999 dobila sam ih kad su prošle sve one žurke za koje nisam imala šta da obučem
Neću da kupim kartu na kiosku lije kiša niz ulicu ne zaustavlja se na semaforu Samo počni da deluješ jače nego lepak slabije nego hemija bezbednije nego ljubav ne mogu da se samo slijem moram da se zaustavim meni inhibicije spašavaju život zaustaviću se na životnom semaforu semafor mog života ima jednu boju svetla
Još pišeš pesme ? Podrugljivo me pita, otvoreno podjebavački A ja tog trenutka znam Ono šta će on kasnije saznati a to je da nikad neću stići vatrogasnim kolima u trenutku kad izgara .. izgore ti i nema te izgore ti meni Još od tog glupog pitanja
Sećaš li se vremena kada svetlost nije bila nadomak ruke tada duhovi nisu spavali u zidovima svaka upaljena sveća ih je oslobađala a noćni stočić je bila domovina
