Paranoja
prve večeri
ona je bila brža
ili sam ja obično muško
kiša nas je vratila u hol
hvala joj
ljudi su se smijali
oko mene
Melek
znam kad si došla
kako si izgledala
opet dijagonala
neka lakoća između nas
i neka tuga u tebi
s njom ne znam šta je bilo
samo je otišla
nisam znao za postojanje bilo čega
osim tebe
i možda tvog osmijeha
onda je došla paranoja
jeftina igra
koju nisam razumio
jeftina pitanja
sve je bilo previše jeftino
ja sam još jeftinije govorio tvoje ime
bila si odgovor na svako pitanje
promjene igre
kada si trebala reći mišljenje o meni
ustala si
i otišla
krenuo sam za tobom
na stepenicama
uhvatio sam te za ruku
i tada
prvi put u životu
prošla je kroz mene struja
u tom trenutku
vidio sam nas
za pet
za deset
za pedeset godina
na istim stepenicama
pitao sam
je li sve u redu
rekla si
Luci
anksioznost
klimnuo sam
imao sam samo jedno pitanje
zašto anđeli u svakoj igri najviše osjećaju?
pogledala si me
kao i prvog puta
i tiho rekla
laku noć
laku noć
Anđele
(ti čitaj: Meleku)
