Нови је дан и све исто,
Сунце није плануло,
Иако је јутро свануло.
Човек се против неправде буди,
Сви ћемо једном пред Бога да суди.
Земља је једна,
Помозимо јој,
Наша је земља спасења вредна!
Сунце није обасјало
Уморна и промрзла лица,
Можда су наше звезде
И ведри дани давно изгубљени.
Уморна и измрзла лица,
Устала да стоје за слободу,
Тражећи назад своја крила,
Без својих крила не полети ниједна птица!
Тешко је када јутро остане без звезде,
Тешко је у овим хладним данима,
Тешко је увек знати
Куда и како ићи кроз живот
И још теже када се за исти и бољи бориш!
Нису животи птицама у кавезу,
Лаж је када кажу да се све навикну!
Прилагоде се ограничењу
У немоћи стоје не раширених крила
И стрпљиво чекају да спознају лет!
