Ne volim novembar.
Uvuče se neprimetno kroz kožu.
Hladno je.
Donese neki nemir i natera te da se zapitaš o životu.
Natera te da gledaš u kapi kiše na prozoru i razmišljaš o prolaznosti.
Da počneš da se bojiš.
Da ti vrti misli u krug, bezazlen na prvi pogled, a onda opasan.
Pa se zabrojiš i trgneš, a onda opet počne kiša.
Sedneš u omiljenu fotelju da čitaš knjigu.
A ona udara u prozor i kaže pogledaj me, razmisli o meni.
Ista sam kao tvoj život, curim, rasipam se, prolazim. I ti staneš.
Pa okreneš stranicu.
I misliš…
