Zima je..
..miriše na nevolju..
Za drugačije dane i ne znam..
Borim se sa sobom da prećutim svoje misli..
Piše mi se oproštajno pismo
Al’ strah me da za mnom poći ćes..
Zamišljena
i u mraku svoje duše
nazirem obrise srca tvog..
Kuca li ili sam ga ubila jer znaš da ne trebam te takvog..?
Menjala bih te
Praveći od tebe sve što ne umeš biti..
I ako si se trudio..
Znam,
falilo je samo malo vere u meni da postaneš moj..
Da te osetim dušom i telom..
Da se vežem za tebe
I budem ljubomorna na sve ono što te dodiruje..
Sjebala sam..
Promenio si samo stranu na kojoj si nekada spavao
I ideju da ti mogu biti nebo..
Da sam tvoj kraj i beskraj..
Priznajem,
visoka su mi očekivanja..
Razumevanje nula..
Jedino površnost ostaje na dobrom nivou o koju se najčešće sapletem
trčeći u nerealno…
Zato te puštam,
srodna dušo..
Volja ti..
Al’ kome ćemo ovako oštećeni..
Loši smo gosti za tuđa srca..
Čak i u tvom mi postaje tesno i svim se silama borim za dah..
Ostavi me u sopstvenom nemiru da te bar zbog njega ne krivim..
Pa me u duši sačuvaj..
Za neke teže dane..
Za mirnije sne..
I po koju jutarnju kafu u starosti..
