Да смо срећни-
мало бисмо знали.
Да смо срећни-
само то било би довољно.
Да смо срећни,
не би нам било важно
што другима није.
Да смо срећни
као и сви људи-
заволели бисмо себе
да волимо друге.
Да смо срећни,
без туге не бисмо знали
колико нам не би требало
ништа да бисмо били срећни.
Кад смо тужни,
плачемо.
Небо се данас чини тужним
и облачним.
Лију кише.
И све је, као у природи,
циклус кружни:
разведрим се
кад засијају Сунчеви пути-
и ништа више
није потребно срећи.
Да смо били срећни,
желели смо,
волели смо,
све смо урадили.
Да ли смо довољно
неговали и бринули о цвету,
да бисмо остали срећни
и да бисмо били извор среће?
Да смо срећни,
жеља не би била само наша.
Волели бисмо,
али не зато да бисмо били срећни,
јер волимо себе,
или јер неко нас воли-
већ од љубави
коју делимо
и среће
да били бисмо и сами срећни.
