Smaragdno zelena haljina

Posmatrajući bele pahulje, kroz prozore ušuškane garsonjere u prizemlju, Silvija je osećala kako joj se grudi stežu. Duboka teskoba se spuštala na nju, poput hladnog vazduha koji se neprimetno uvlači u sobu. Prozorsko staklo je bilo orošeno, a iza njega je grad izgledao mekano, kao da ga je neko ogrnuo belim šalom od kašmira. Okno je bilo izbrazdano stinim neravninama. Silvija je prelazila prstom preko njih, kao da traži sagovornika.

– Večeras je bal! – prošaputala je, duboko udahnuvši.

Polako se okrenula ka sofi na kojoj je stajala smaragdno zelena haljina, zlatnim nitima opšivena, za tu priliku kupljena.

Zamišljala je sebe u njoj kako dolazi na bal poput prave princeze, započinjujući svoju bajku.

Drhtavim rukama je uzela pozivnicu sa stola.

– Večernji bal naše firme! Svi ste dobrodošli! – pročitala je.

– Svi ste dobrodošli! – ponovila je.

Ta rečenica joj je zvučala kao zamka.

– Svi! – oglasila se još jednom.

Reč koja zvuči široko, za Silviju je bila tesna.

Osećala je da joj je i garsonjera bila tesna. Zidovi kao da su se primakli. Činilo joj se da se i ceo grad sužavao. Možda je njeno telo zauzimalo previše mesta. Kada bi samo mogla da se smanji, kao zrno bibera, da ne zauzima  prostor. Ipak, negde dublje, tinjala je želja da ga makar malo zauzme. Slabašna, sićušna želja je isčekivala da to bude baš u smaragdno zelenoj haljini.

– Šta ako ispadnem smešna? – pitala se Silvija naglas.

Nije ovo bio prvi put. Mnoge haljine pre ove ostale su neobučene. Mnoge su pored originalne etikete nosile i onu koju im je Silvija dodelila. Na svim haljinama je pisalo „NISI OBUČENA ZBOG STIDA“. 

Prišla je sofi i laganim pokretom ruke prislonila haljinu na sebe. Privukla je bliže sebi. Stegla je toliko jako, kao nekada majku za ruku. Celo telo joj je podrhtavalo dok je oblačila haljinu. Želela je tako silno da stid nestane. 

– Ne mogu se boriti protiv njega, suviše je jak! – razmišljala je. 

– Idem zajedno sa njim, ruku pod ruku, on će biti moj plus jedan! – izgovorila je odlučno, sama za sebe.

Blagi osmeh se pojavio na njenom licu i odjednom više nije bilo strašno.