Epilog
Stefan
Soba je mirisala na naš zajednički znoj i svežu kišu koja je dopirala spolja, kroz prozor otvoren na kip. Blagi, noćni povetarac povremeno je udarao u naša mokra tela i nasilno ježio našu golu kožu. U jednom momentu dođe mi u glavi da ustanem i zatvorim taj prozor, a već u sledećem sam govorio sebi da mi taj hladni vazduh zapravo jako prija.
Gledao sam potpuno zamišljeno u plafon dok mi je njena glava mirno ležala na grudima. Osećaj je bio nekako neopisivo, jebeno nestvaran… Posle svog onog silnog sranja, silnog prepiranja i našeg prepucavanja u školi… Kristina Veljković mi se napokon cela predala i postala samo moja.
Dok sam joj lagano i nežno prelazio prstima preko golih leđa, slušajući njeno ujednačeno, mirno disanje, osetio sam onaj retki mir u grudima koji nisam imao godinama, brate moj. Konačno sam je osvojio, jebote… Moja mala princeza je tu, u mom naručiju.
Podigla je polako glavu i toplim usnama dodirnula moj vrat. Njena mirišljava, meka kosa momentalno je pala preko mog golog ramena. Poljubila me je još jednom lagano po vratu, pa me pogledala tim svojim prelepim, svetlobraon očima. Pogled u kom više nisam mogao da vidim ni trunke straha ili kajanja.
„Znaš da ćemo od sutra morati da se krijemo od svih…”
„Znam, princezo…” odgovorio sam joj tiho, gledajući je po kosi i privlačeći je još jače uz sebe.
Tada sam čvrsto u glavi znao, brate. Ovo uopšte nije bio kraj naše priče… Ovo je bio tek početak nje.
Prezimenjače, malo je reći da sam oduševljen tvojim delom. U vremenima kada je romantičarenje najisplativije za pisanje, drago mi je što postoji nekolicina autora koji zadaju udarac (ili u tvom slučaju gol) surovim, uličnim realizmom u kojem živimo. Nadam se da se nećeš zaustaviti na ovoj priči. Veliki pozdrav! 💪🏻 😁
Pozdrav, brate. Hvala na lepim komentarima, mnogo mi znači… Trudim se maksimalno da napišem kvalitetan rad, i istovremeno pokažem svet navijačke kulture kroz srednjoškolsku romantiku.
Nažalost, jako je malo romantičnih priča na našim prostorima, i serije su nam oduvek bile sramne, pune psovki, nemorala… Nedostaju nam nežna, romantična vremena, a opet nisam ni za patetične ili starinske priče u kojima su žene prikazane kao služavke, a ne ljudska bića koja rade, razmišljaju, osećaju… I toga je bilo u našem serijama, a malo je porodičnih serija. Ali, svako piše na svoj način i treba da na portalima bude što više priča, i raznih žanrova… I da svakome bude pružena šansa… I podrška. Ali, ne treba potcenjivati ni ljubavne romane… I romantične priče. Nije ih lako napisati. Iskreno, ja volim da čitam sve priče koje su napisane ovde… Neke mi se više dopadaju, neke manje… Ali, podržavam i nove pisce…