5.Pismo
Filip je izašao i tad se začuo pucanj.Policija i Hitna pomoć su došli par minuta kasnije ali nažalost za Mariju i ljude koji su ležali na podu bilo je kasno.Gazda kafića koji je i bio meta,izvukao se sa nekoliko ogrebotina.Marija i još par ljudi bili su kolateralna šteta.
Marija je iza sebe ostavila muža,decu,unučiće i neutešne prijatelje koji je nikad neće zaboraviti.Neće je zaboraviti ni ljudi kojima je pomogla-na kraju su svi koji su mogli da dođu,došli da je isprate.
Bila si hrabra.Bila si jedinstvena.Zahvaljujući tebi,živ sam i ja.Zauvek zahvalan na svemu a najviše na prijateljstvu.-Rodion
Žao mi je što ovako nešto pišem tebi ali želim da znaš koliko te svi volimo i koliko smo svi ponosni na tebe.Znam da si uvek govorila da ćeš postati slavna tek posle smrti ali i da ćeš spasiti bar jedan život.I nažalost (jer smo tebe izgubili)želja ti se ispunila.Nedostajaćeš nam ali će sećanje na tebe zauvek da živi.-Natali
Živela si za druge,živela si da pomogneš drugima.To govori činjenica da je dosta ljudi došlo da te isprati.Zauvek naš heroj,nikad te nećemo zaboraviti.Ponosni što si nam ti mama.Počivaj u miru.-Zahvalna deca
Na kraju kad se ceremonija završila i ljudi razišli,prijatelji i porodica skupili su se u kući pokojnice.Andrija je pronašao Marijino pismo i počeo da čita:
Dragi moji svi,
Ako čitate ovo pismo,znači da ja nisam sa vama.Ali ne marite za to-uvek ću biti tu.Želim samo da vam kažem samo par reči(kad sam ja to znala,biće duže nego što sam mislila).
Prvo:Želim da vam se zahvalim za nesebičnu ljubav i podršku koju ste mi svih ovih godina pružali.Želim da se zahvalim svojoj porodici na svemu što sam imala.Mužu mom-za sve što si uradio za mene,za činjenicu da sam od početka našeg poznanstva mogla da ti verujem.Ostani tako jak…-Andrija ovaj put nije imao snage da pročita pismo do kraja pa je nastavila njihova ćerka Vasilija:
Ostani tako jak i podrška svima.Znam da ćeš uspeti mada ti neće biti lako.Verujem u tebe.Pravi si primer divnog muža,oca,deke i znam da će naša deca i unučići uvek biti sigurni.
Aleksej,Vasilija, Vukašin, Valentina -imamo decu koju sam samo mogla da poželim.A onda mi je Bog poslao i unučiće.Pa gde ćeš bolje ispraća te puna kuća.To je valjda i cilj života:da ima ko da te isprati i da te se seti.
Mojim prijateljima Urošu,Lazaru,Filipu,Rodionu,Petri,Natali,Andrei,Veri-što su uvek bili tu za mene i što su kroz moje psihičke krize prolazili sa mnom.
Drugo što želim da vam kažem je da ne krivite sebe za ono što se desilo(sanjala sam da će se ovako nešto desiti-zato sad čitate pismo). Želela sam da na kraju umrem kao heroj a ne kao kukavica (zato nisam pomenula san,a znam vas ko zlu paru -ne bi mi niko verovao).
I treće(za kraj) znam da me nikad nećete zaboraviti jer sam ja nezaboravna(hahaha ja i moj loš humor,znam da sam ipak uspela da vas nasmejem).
Ostajte mi dobro,ostajte mi zdravo.Ja ću vas posmatrati sa neba.Ne kao zvezda jer je ona mala,već kao Mesec.Jer Mesec je prelep zar ne?
-Volim i ja tebe.-Andrija je prošaputao dok je Vasilija završavala pismo:
Zauvek vaša M.
*Verterov efekat -talas samoubistava
*Mesec je prelep zar ne?-poetski način u Japanu za Volim te.
Odgovor Volim i ja tebe:Mogu da umrem srećan.
