Nešto kao pozdravna poruka/ napomena:
Dragi moji,
Evo mene ponovo sa vama.
Obećala sam vam priču u kojoj je radnja smeštena u Grčku. Pa evo je.
Ali odmah da kažem, ova priča ne može da se svrsta u samo ljubavne priče jer ima svega: i drame, i erotskih ali ne eksciplitnih elemenata, grčkog jezika, najmanje romantike po mom mišljenju.
Sad kad smo to otkrili, možemo na prvi deo koji ima tri poglavlja.
Kad ovaj prvi deo bude završen odmah ću preći na drugi i time zatvoriti ovu priču.
Da ne dužim više, možemo preći na prvo poglavlje.
💜
1. Isplata duga
Nije voleo da se kocka po kockarnicama. Voleo je zabačene straćare i one koje je mogao da dobije bez imalo truda.
Takav je bio Džoni – momak koji je sa mlađom sestrom živeo u kući blizu šume.
-Dobijam te već dve večeri. Šta nudiš večeras? –Damjan ga je nadmoćno posmatrao.
-Šta ako te večeras pobedim?
-Pokušaj dečko.
Naravno da su mladićevi pokušaji bili uzaludni.
-Sve si izgubio. Bolje idi kući mali.
-Imam još nešto. Moju mlađu sestru.
Damjan se umalo zagrcnuo jeftinim viskijem jer je u ovoj straćari sve bilo jeftino.
-Ako je izgubiš, više je nikad nećeš videti. Razmisli dobro.
-Razmislio sam, ovaj put se ne povlačim.
Tvrdoglav. Pa dobro, zanima me samo kakva je ona – pomislio je unapred se radujući dobitku: Ako je lepa i dobra, pronašao sam drugu ženu.
*
Vozili su se u tišini do kuće.
Aurora je spavala u svojoj sobi na spratu, ali je mogla jasno da čuje da u kući ima još nekog.
Čula je brata ispred vrata svoje sobe: Ovo je njena soba.
-Uđi ipak ti i probudi je. Ja ću malo da razgledam.
Džoni je uleteo u njenu sobu: Ustaj.
-Šta se dešava? Koga si doveo?
-Ućuti i pakuj se.
-Neću. Neću da budem ičija kurva.
-I nećeš. Udaješ se.
-Šta? Nema šanse!
-Pakuj se. I imaš sreće što on ima para i što si rođena pod srećnom zvezdom pa ne moraš da se mučiš. Za razliku od mene.
Počela je da se pakuje jer se uplašila bratovog besa. Džoni je bio stariji od nje tri godine, radio a ona je održavala kuću.
Roditelji su im stradali kad je ona imala 16 i od tad se pitala zašto se to desilo njoj.
Sve se dešava sa razlogom. Pa kakav i koji razlog je u mom slučaju?
Spakovala je svoju odeću, obuću, knjige, dnevnik i šminku.
-Želim poslednji put da odem u biblioteku.
-Idi, ali nemoj dugo.
U biblioteci je ugledala zgodnog stranca. Damjan nije bio od onih koji vole knjige preterano pa je lako skrenuo pogled na mladu devojku očiju boje žada.
Posmatrali su jedno drugo ujedno se proučavajući.
Ovaj devojčurak braon talasaste kose odmah ga je opčinio. A onda je u njenim očima primetio prkos i bes i još više mu se svidela.
Vratila je pogled sa njega na knjige. Zadivljeno ju je posmatrao dok ih je birala.
-Ne možeš poneti celu biblioteku.
-Onda ćeš morati da mi je stvoriš. Ako ćeš me oženiti, ispunjavaćeš mi sve želje.
-To ćemo još videti.
Htela je da mu odgovori, ali ju je brat prekinuo: Odneo sam Aurorine stvari do automobila. Vidim da ste se vas dvoje već upoznali.
Zagrlio je sestru: Ponesi svog psića, nemoj da ga zaboraviš. A i stavio sam ti još nešto u torbu – šapnuo joj je.
-Srećno ti bilo da ne propadneš – rekla je bratu na rastanku.
-Da li si stavio njen pasoš?
-Naravno.
-Nisam se pozdravila sa prijateljima.
-Posećivaće te. Platićemo im kartu. A sad uđi u auto – Damjan joj je džentlmenski otvorio vrata.
Bacila je još jedan dug pogled na kuću koja joj je nekad bila dom i ušla.
*
Vozili su se u tišini. Bar je Aurora želela da tako bude.
-Vidim da si baš komunikativna.
Pogledala ga je: Umukni.
-Lepa si kad se ljutiš. A ja volim temperamentne žene.
Kiša je počela da pada a Aurora utonula u san. Dok su joj oči bile sklopljene, par puta se navalila na njegovo rame. Prijatna jeza mu je prošla kroz kičmu kad je osetio njenu kosu na svojoj mišici.
Navikni se da ćeš ovako sa njom spavati svaki put.
Ubrzo su stigli na let njegovim privatnim avionom.
Lagano ju je prodrmao: Vreme je za buđenje. Idemo dalje avionom. I još nešto: lepa si kad se tek probudiš.
Posada je radoznalo posmatrala devojku koju je šef predstavio kao svoju drugu suprugu. Odmah im se dopala mlada devojka u roze haljini sa roze rajfom.
Pokazao joj je ceo avion.
Nije izgledala impresionirano, bila je ravnodušna.
-I šta ti se najviše sviđa? – ponosno je upitao.
Zbacila je rajf sa kose: Krevet – zatrčala se i bacila na veliki udobni krevet.
Zašto mislim da si očekivao da ću reći da mi se dopadaš ti? – pomislila je zatvorivši oči.
Damjan je sedeo u fotelji, gledao njena dokumenta i povremeno bacao pogled ka njoj.
Deluje suviše mlado. Imala je 19.
Kako može ovako da spava? Drži ruke poput mrtvaca, moram da proverim da li uopšte diše.
Dok joj je prilazio suzdržavao se da ne uskoči u krevet pored nje. Posmatrao ju je kako tiho i ravnomerno diše skupljenih usana koje su pravile ravnu liniju.
Voleo bih da te uzmem na svom radnom stolu. I da me tim lepim usnama moliš za još.
Udaljio se, ali u glavi nije prestajao da vrti filmove na kojima bi mu i Šveđani pozavideli.
-Gospodine Damjane, uskoro stižemo. Auto Vas čeka.
Ponovo moram da je budim. Zamrzeće me, ako već nije.
-Lepotice, buđenje.
Samo ga je pogledala.
-Opet taj pogled. Budeš li me još jednom tako pogledala, poljubiću te.
-Izađi i pusti me da se spremim.
-Nema šanse mala. Navikni se da ću te posmatrati. I ne samo to.
-Ti se navikni da ćeš u početku ljubiti vrata a ne mene.
-Za sad mi se tvoja drskost prilično dopada. Neću izaći.
-Onda ću to učiniti ja.
-Pokušaj – preprečio joj je put.
Zgrabila je češalj, brzo se očešljala i stavila rajf.
-Jel možeš malo nežnije to da radiš?
-Šta te se tiče kako se ja češljam? Nisam ti žena.
-Tiče me se jer ćeš mi biti.
-Zašto si tako siguran?
-Jer te tvoj glupi brat prodao.
Spustila je pogled.
Damjan ju je zagrlio.
-Biće sve u redu. Ja ću se brinuti o tebi. Hajde, spremi se. Stižemo uskoro.
Ovaj put nije bilo napetosti dok je vozio.
A napetost je potpuno nestala kad je upoznala njegovu ćerku Mariju i mačku Korinu koje su je brzo prihvatile.
