1. poglavlje
Kad je sala bila skoro popunjena i matičarka zauzela svoje mesto, Una je još uvek stajala sama. Marko nije bio pored nje a ona pored stresa zbog venčanja nije mogla da sakrije svoju zabrinutost.
Nije bila jedina. Marka su znali svi i ovo ponašanje uopšte nije ličilo na njega.
Prošlo je sat vremena kad se Marko konačno pojavio. Una se okrenula ka njemu, ali ljubav njenog života nije bio sam: došao je ruku pod ruku sa ženom koja je takođe bila u beloj haljini.
Una ih je posmatrala sa suzama u očima dok joj je Marko samouvereno prilazio a devojka joj se prkosno smešila.
-Marko…šta…šta je ovo? – Una je jedva izgovorila.
Gosti su poput Une bili u šoku, tišina je bila opipljiva. Svi su iščekivali Markov odgovor.
-Želim da vam predstavim osobu koja mi je važna. Žao mi je Una ali to nisi ti.
Una je imala osećaj da će se srušiti ali njene prijateljice su je pridržale.
-Ovo nije istina. Zašto mi radiš ovo? Šta je sa našim planovima, snovima? – izgovorila je očajno, kroz suze.
-Žao mi je. Katarina je sve što sam oduvek želeo.
Una se pribrala: Ako je tako, srećno ti s njom.
Okrenula se ka svojim gostima: Ovo niko od nas nije očekivao. Izvinite ali ja se danas ne udajem.
Njeni dragi ljudi prišli su da je zagrle i uteše, pa su posle nekog vremena izašli.
Od tog dana, Una o Marku i Katarini nije čula ni reč.
