2. Prilagođavanje
Ako je uspela da se poveže sa Marijom i Korinom, nije uspevala da se poveže sa Damjanom.
S druge strane, on nije želeo da je pritiska ali je pokušavao što više da otkrije. Čitao je njen dnevnik i pokušavao da shvati ko je ova devojka koju mu je fortuna poslala.
Sedela je na krevetu i dopisivala se sa svojim prijateljima koji su se poput nje doselili u Grčku, a Marija joj je otkrila da je zaljubljena u Andreja.
Aurora ih je oboje podržavala.
Dok se spremala za spavanje, nije ni primetila da je Damjan ušao u sobu.
-Dobro je, ne češljaš se. Šokirao bih se da onako nešto ponovo vidim.
Trgla se na zvuk njegovog glasa.
-Moramo da razgovaramo.
-Nemamo o čemu – odbrusila mu je.
Primetio je da je skinula svoju narukvicu i ugledao ožiljke.
-Zašto ožiljci?
-Zato što sam kriva. Za smrt moje porodice. Za to što Nikolaj stalno gubi na kocki.
Znači, on se zove Nikolaj.
-Nisi ti kriva. Znam koliko te sve to muči. Znam da si ih ti zvala da dođu kući jer si bila uplašena. Brat te ostavio samu.
-Čitao si dnevnik zar ne? Zašto me nisi jednostavno pitao? Rekla bih ti pre ili kasnije.
-Nisam mogao da čekam.
-Na neke stvari moraš da sačekaš. Da ih zaslužiš – pokušala je da se odmakne ali ju je uhvatio za ruku.
-Želim da znam: zašto se pred svima praviš da si srećna?
-Zato što mrzim pitanja, ne moraju svi da znaju kako mi je u stvari.
-Ja sam ti muž i ja moram da znam. I koja je fora sa psićem, zašto ta igračka stalno stoji pored tvoje strane kreveta? Imam osećaj kao da spavam sa derištem.
-Nemam pravog psa.
-Ne volim pse.
Izgledala je poput deteta koje se sprema da zaplače jer ne dobija ono što želi.
Damjan je nastavio: U stvari, plašim ih se. A i ne želim da Korina deli kuću sa tim dlakavim čudovištem.
-Izađi.
-Aurora, ne možeš ovako doveka.
-Mogu. Rekla sam ti: sve dok mi ne ispuniš makar jednu želju, neću ih ni ja tebi ispunjavati.
Uhvatio ju je nežno za ruku: Pođi sa mnom. Molim te, veruj mi makar jednom.
-Dobro, vodi me.
U prostoriji na kraju hodnika, pored biblioteke nalazila se još jedna prostorija. Kad ju je pustio da otvori vrata, stala je kao ukopana. Soba je bila identična njenoj devojačkoj sobi, čak su i njene stvari bile tu.
-Zašto si…
Prekinuo ju je: Shvatio sam koliko voliš knjige. Jedna želja ispunjena, zar ne?
Pogledala je u stranu: Hvala za ovo.
-Ali nije dovoljno.
Uzdahnula je a on se naljutio: Dobro, a šta ja dobijam za uzvrat? Znaš i sama da me hvala neće obradovati.
-Za sad ćeš morati time da se zadovoljiš – otrčala je u svoju sobu.
Nije smeo da uđe kad je čuo kako plače.
Nikad nisam umeo da utešim druge – otišao je do svoje sobe, ali se ubrzo ušunjao u njenu dok je spavala.
Lagano se zavukao pored nje i ubrzo zaspao.
Nesvesno ga je zagrlila u sred noći što ga je obradovalo.
Prva se probudila.
Kako je lep dok spava i dok ćuti. Volela bih da me razvali na svom radnom stolu. A ove njegove usne… koliko žena ih je pre mene dobilo? A bradica? O Bože, prvi put mi je nečija bradica zanimljiva. Samo me nervira što se stalno mršti.
Dok je ona razmišljala, primetila je da se budi.
-Kad ti šiške tako padnu ličiš na nekog nestašnog dečaka – prošla mu je prstima kroz kosu.
-Nisi ljuta što sam ovde?
-Ne. U jednom trenutku sam mislila da mi je igračka porasla, ali to si bio ti. I nema veze, nisam ljuta.
-To je dobro jer imam ideju. Čitao sam tvoj dnevnik i listu želja.
-Dobiću psa – rekla je kroz osmeh.
-Ne, nije pas. Džabe se smeškaš.
-Kakvo si ti đubre! – probala je da iskoči iz kreveta i ode do druge sobe, ali on ju je uhvatio za ruku i povukao ka sebi: Bar dok ti meni ne ispuniš neku želju.
-Nisi zaslužio.
-A biblioteka? Nova garderoba? Jebeni auto? Stvarno si nezahvalna i bezobrazna – bio je besan.
-Hoću psa.
-Objasni mi molim te, kog će ti đavola pas?
-Treba mi zbog podrške.
-Pas za podršku?
-Ali sa ulice ili iz azila. Da ga usvojim.
-Pod dva uslova: Prvi ti sama brineš o njemu i spava u tvojoj sobi.
-Naravno. Zašto si očekivao da ću ti dozvoliti da ga povrediš?
-Nikad to ne bih uradio! Zašto si to pomislila?
-Zato što ću njega voleti više od tebe pa ćeš biti ljubomoran.
-Što nas dovodi do uslova broj dva: spavaću sa tobom kad god poželim.
Dvoumila se a on nastavio: Nema psa ako ne pristaneš.
-Mrzim ucene. Dobro. Ja dobijem psa, ti dobiješ seks.
-Šta sve nećeš uraditi zbog glupog psa.
-Hoćeš li me pustiti?
Još uvek ju je držao za ruku: A da, tačno.
Posmatrao ju je kako se češlja i presvlači. Okrenula mu je leđa.
-Okreni se ka meni – naredio je.
Okrenula se potpuno naga i prišla mu: Znam da ne možeš da čekaš.
Bio je pažljiv prvi put u životu. To joj je priznao dok su ležali iscrpljeni.
-Vidiš, menjaš se – nasmešila se dok mu je prelazila prstima kroz kosu.
-Menja me ljubav – zagrlio ju je.
-A mene smiruje – poljubila ga je i ušuškala se pored njega.
Prelepa priča…
Kada će biti nastavak? 🤗
Sledećeg petka stiže nastavak 💜 tj. drugi deo 😊