Volim te, ali nikada ti neću reći.
Ne, neću.
Neću ti reći koliko mi nedostaješ, koliko me boli tvoje odsustvo.
Neću ti reći koliko sam suza do sada prolila zbog tebe.
Ne, ti to ne moraš znati.
Neću ti reći koliko mi značiš, koliko mi je stalo do tebe.
Vredi li? Hoće li to tebi značiti koliko i meni?
Hočeš li bar delić moje ljubavi osetiti srcem?
Ne znaš kolika se količina boli sakupi u meni kada razmišljam o tome. Ne mogu da dišem.
Ali… Nećeš znati.
Nećeš znati da te volim čak i onda kada se ljutim na tebe.
Onda kada me nerviraš.
Valjda je to ljubav.
Prihvatiti nekoga u svim njegovim izdanjima, sa svim njegovim manama.
Voleti ga baš takvog kakav jeste.
U tome i jeste tajna prave ljubavi.
Razumevanje. Prihvatanje. Podrška. Briga. Hrabrost. Poverenje.
Sitnice koje znače, koje su vrednije od bilo čega na svetu.
Njihova vrednost je neprocenjiva.
Voleti znači osetiti hiljadu i jednu emociju.
Voleti znači boriti se ma koliko god da je teško.
Najlakše je odustati, ali ne i uvek najbolji izbor.
Zbog toga jer je ljubav nešto najlepše na svetu.
Ljubav nije obaveza ili dužnost.
Ljubav je izbor.
Ljubav je najdublja, najiskrenija i najčistija emocija.
Moja najdublja emocija si ti.
Verujem ti kako dugo nikome nisam, ali nemam dovoljno hrabrosti.
Zbog toga…
Volim te, ali…
Nikada ti neću reći.
Prelepo ❤️🩷
Hvalaa. ☺️